Donald Tramp se vratio u Belu kuću sa Ričardom Grenelom, koji je imenovan za specijalnog izaslanika. Njegova uloga donosi nove tenzije u vezi sa Kosovom, gde kritikuje premijera Aljbina Kurtija. Pitanje podele Kosova, koje je ranije bilo teme rasprave u Evropskoj uniji, ponovo dolazi u fokus, ali analitičari su podeljeni u svojim predviđanjima o ovoj temi. Dok neki smatraju da je podela moguća, drugi veruju da će sve zavisiti od budućih izbora na Kosovu.
Timoti Les iz Centra za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu smatra da bi podela Kosova mogla postati realnost, ali naglašava da Ričard Grenel verovatno neće biti taj koji će predložiti ovu ideju. Grenelov prioritet je, prema Lesovim rečima, da Srbiju natera na priznanje Kosova, dok bi zauzvrat mogao da zahteva određene ustupke za Srbe na jugu Kosova. Les ukazuje na to da će Aljbin Kurti teško pristati na podelu, što predstavlja problem za SAD.
Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 35, iznosi drugačije mišljenje. On smatra da će razgovori o podeli Kosova biti teški jer takvo rešenje ne uživa podršku ni u Americi, ni u Evropi, niti u Srbiji i na Kosovu. Mijačić naglašava da se svet brzo menja, posebno u svetlu trenutnih globalnih tenzija, i da bi nova nestabilnost mogla odložiti rešavanje problema između Albanaca i Srba još najmanje deset godina.
Mijačić takođe ističe da je ključno pronaći rešenje koje zadovoljava sve strane, omogućavajući svim narodima da žive dostojanstveno. On veruje da ni Grenel ni evropski izaslanici neće moći sami da postignu napredak, a ključ će biti u volji lidera iz Beograda i Prištine da teže miru, a ne sukobima.
Podela Kosova nije naišla na dobar prijem u EU, gde je bivša kancelarka Nemačke, Angela Merkel, bila posebno protiv te ideje. Neki analitičari smatraju da je njen odlazak sa političke scene otvorio vrata novim mogućnostima, ali ostaje neizvesno kako bi EU sada reagovala na slične predloge.
Mijačić napominje da će mnogo zavisiti od rezultata narednih izbora na Kosovu. Ukoliko Kurti ostane na vlasti, njegova sposobnost da formira vladu može uticati na Grenelove potencijalne pritiske. Istovremeno, nova američka administracija neće imati toleranciju za jednostrane poteze, kao što je to bio slučaj ranije.
Les takođe ukazuje na to da bi nova generacija konzervativnih vlada u Evropi mogla biti manje zainteresovana za kosovsko pitanje, što bi moglo omogućiti Trampovoj administraciji da preuzme vodeću ulogu u dijalogu. Prema njegovim rečima, takve vlade su umorne od stalnih rasprava o Kosovu i bile bi spremne da dozvole SAD-u da preduzmu potrebne korake za rešavanje ovog pitanja.
Sve u svemu, povratak Donalda Trampa i Ričarda Grenela u američku administraciju donosi sa sobom neizvesnost i potencijalne promene u pristupu rešavanju pitanja Kosova. Dok neki analitičari vide mogućnosti za podelu, drugi upozoravaju na rizike i komplikacije koje bi takav potez mogao izazvati. U ovoj dinamičnoj situaciji, budućnost Kosova će zavisiti od političkih odluka u Beogradu, Prištini i Vašingtonu, kao i od šireg konteksta međunarodnih odnosa i stabilnosti u regionu.
