Profesor dr. Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, prvi put je javno govorio o porodičnoj drami koju je preživeo nakon petooktarskih promena, ističući trajne posledice koje su to ostavile na njegovu porodicu. Bojić je otkrio da je njegova osmogodišnja ćerka maltretirana od strane drugih đaka i ošišana do glave, što je ostavilo duboke emocionalne i fizičke posledice.

Bojić je ispričao da je njegova ćerka stanovala blizu OŠ „Vladislav Ribnikar“ i da je tog dana njegova tašta odvela dete na Tašmajdan. Kada se tašta vratila iz prodavnice, pronašla je dete pribijeno uz drvo i ošišano do glave, dok je neko sa druge klupe rekao: „Tebi kosu, tati glavu“. Bojić je istakao da je bio duboko pogođen ovim događajem i da je suočavanje sa tim imalo trajne posledice na njegovu porodicu, uključujući hormonski disbalans i blokiranje sredstava za zdravstvene procedure.

Profesor Bojić je takođe pomenuo da su se napadi na njegovu porodicu nastavili i nakon ovog incidenta, navodeći da je jedno dete iz drugog braka trebalo da ide na operaciju u Švajcarsku, ali je vlast blokirala sredstva, što je dovelo do toga da dete ne može biti operisano. Bojić je istakao da je ova kontinuirana psihopatologija i nasilje prema njegovoj porodici duboko traumatiziralo njega i njegovu decu.

Ovo otvaranje o porodičnoj drami profesora Bojića dolazi u vreme kada se u društvu sve više razgovara o problemima nasilja i maltretiranja u školama, te o potrebi da se takvi incidenti ozbiljno shvate i adekvatno reše. Bojićeva hrabrost da javno progovori o svojim iskustvima može biti inspiracija drugima da se bore protiv nasilja i zaštite svoje porodice.

Reakcije na Bojićevo svedočenje su različite, sa mnogima izražavanjem podrške i saosećanja prema profesoru i njegovoj porodici. Mnogi ističu važnost otvaranja dijaloga o ovakvim temama kako bi se sprečilo nasilje i pružila podrška žrtvama. Nadamo se da će Bojićevo hrabro svedočenje pokrenuti širu raspravu o zaštiti dece i porodica od nasilja i maltretiranja.