Naoružani muškarac, čije ime je Rajan Majkl Ingliš, uhapšen je juče u američkom Kapitolu zbog planiranja ubistava visokih državnih zvaničnika. Prema informacijama koje su saopštile federalne vlasti, Ingliš je imao nameru da ubije ministra finansija Skota Besenta, ministra odbrane Pita Hegseta i predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona. Takođe, planirao je da zapali fondaciju Heritidž.
Incident se odigrao u ponedeljak popodne, kada je Ingliš pronađen sa nožem i dva molotovljeva koktela blizu južnih vrata Kapitola. Policajci su ga priveli nakon što je prišao jednom od njih i rekao: „Želeo bih da se predam.“ Tokom pretresa, kod njega su pronađeni nož na sklapanje, upaljač i dve flaše votke.
Ingliš je tokom ispitivanja rekao da je došao do Kapitola s namerom da ubije ministra Besenta. Takođe je otkrio da je u svom automobilu imao još molotovljevih koktela. Njegovi planovi su uključivali ubistva Hegseta, kojeg je nazvao „nacistom“, kao i Džonsona. Njegova motivacija bila je da „smeni“ zvaničnike i pošalje jasnu poruku, kako je sam izjavio.
Ovaj slučaj dolazi u vreme kada je bezbednost u Kapitolu na visokom nivou zbog straha od nasilja i ekstremizma. Vlasti su izrazile zabrinutost zbog sve više prijava o pretnjama protiv političara, a incident sa Inglišem dodatno naglašava potrebu za čvrstom bezbednosnom politikom.
Prema izvorima, Ingliš je putovao iz Masačusetsa u Vašington sa konkretnim planovima, što ukazuje na ozbiljnost njegovih namera. Njegova odluka da se predaje policiji može se tumačiti na različite načine, ali je činjenica da je njegova pretnja ozbiljno shvaćena i da su vlasti odmah reagovale.
S obzirom na trenutnu političku klimu u Sjedinjenim Američkim Državama, ovakvi incidenti postavljaju dodatna pitanja o bezbednosti javnih zvaničnika i o tome kako se država nosi sa pretnjama koje dolaze od pojedinaca sa ekstremnim stavovima. Ingliševa izjava da želi da „smeni“ vlasti može se smatrati odrazom šireg fenomena političkog nasilja koje je prisutno u američkom društvu.
Takođe, ovaj slučaj ukazuje na rastući problem radikalizacije pojedinaca, koji koriste nasilje kao sredstvo za izražavanje svojih političkih stavova. Ingliševa namera da zapali fondaciju Heritidž, koja se često povezuje s konzervativnim politikama, može biti signal da se ekstremni stavovi sve više izražavaju kroz nasilne akcije.
U ovom trenutku, federalne vlasti istražuju sve aspekte ovog slučaja, uključujući motivaciju i moguće veze Ingliša sa ekstremističkim grupama ili ideologijama. Takođe, analiziraju se svi podaci kako bi se utvrdilo da li je ovaj incident deo šireg trenda pretnji protiv državnih zvaničnika.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti kako je društvo odgovorno za prepoznavanje i suzbijanje ekstremističkih stavova. Postoji potreba za većim obrazovanjem i svesti o opasnostima koje nose radikalni pogledi, kao i o važnosti dijaloga kao sredstva za rešavanje nesuglasica.
Vlasti su ponovo pozvale na veće mere bezbednosti i proaktivno praćenje potencijalnih pretnji, kako bi se osigurala sigurnost svih građana, ali i zaštitili visoki državni zvaničnici. Ovaj incident u Kapitolu služi kao podsećanje na to koliko je važno ostati budan i reagovati na vreme na sve pretnje koje mogu ugroziti demokratske institucije i vrednosti.
