Dušan Kovačević, čuveni srpski pisac i dramaturg, nedavno je održao inspirativno predavanje studentima slavistike na Institutu za orijentalne jezike (INALKO) u Parizu, gde je raspravljao o uticaju demokratije na umetnost i fenomen cenzure. Njegove reči su izazvale veliku pažnju, posebno kada je govorio o izazovima s kojima se umetnici suočavaju u savremenom svetu.
Kovačević je istakao da je u vreme komunizma umetnost imala posebnu težinu. Umetnici su morali da koriste metafore kako bi zaobišli cenzuru, a ta „igra mačke i miša“ dovela je do stvaranja značajnih dela. Prema njegovim rečima, kada je došla „velika demokratija“, umetnost je počela da gubi svoju suštinsku vrednost. „U današnjem svetu, uvreda bez odgovornosti postala je svakodnevica, a umetnost se komercijalizovala do te mere da se igra samo ono što će publika gledati“, rekao je Kovačević, naglašavajući da se kvaliteta često zapostavlja.
On je takođe ukazao na to da se literatura ispolitizovala do te mere da tradicionalne priče, poput „Crvenkape“, više ne mogu čitati deci. „Cenzura se manifestuje na različite načine, uključujući izbacivanje delova iz knjiga koji ne odgovaraju savremenim normama“, rekao je on. Kovačević se plaši da će pritisci na umetnost postati još jači, s obzirom na napredak tehnologije, posebno veštačke inteligencije, koja može dodatno ugroziti kreativni izraz.
U svom izlaganju, Kovačević se dotakao i fenomena komercijalizacije umetnosti u pozorištu, gde se često ne igra ono što je kvalitetno, već ono što će privući publiku. Kako je rekao, mladi ljudi danas sve manje posećuju biblioteke, a učenje se sve više prebacuje na digitalne platforme, što umanjuje značaj tradicionalnog čitanja. Ipak, raduje ga podatak da je Sajam knjiga u Beogradu posetilo preko 200.000 ljudi, uglavnom mladih, što pokazuje da postoji interesovanje za knjige i čitanje.
Kovačević je takođe podelio svoja lična iskustva iz života i umetnosti, govoreći o ratu i stradanju srpskog naroda, koje su oblikovale njegovu književnost. „Stradalo je blizu četrdeset odsto stanovništva, a to oblikuje svaku priču koju pišem“, rekao je. Njegova dela često se bave temama ljubavi, rata, bolesti, politike i smrti, što su univerzalne teme koje se prepliću u različitim žanrovima.
Kovačević je naglasio da pisanje može da se uči, ali da pravi umetnički izraz često dolazi iz neobjašnjivih trenutaka inspiracije. „Pisanje je ozbiljan i odgovoran posao, ali ponekad se dogodi umetnost“, rekao je, dodajući da je malo verovatno da se može naučiti kako postati genije. U njegovom slučaju, fascinacija pisanjem je došla slučajno, kada je umesto umetničkih studija upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.
Na kraju, Kovačević je dao savete studentima i mladim piscima, ističući da je važno da se fokusiraju na priče koje ih inspirišu i da ne zaborave zašto su se odlučili za pisanje. „Ako ovde ima ljudi koji će se baviti pisanjem, sada mogu na vreme da odustanu ili da im ovo bude podstrek“, rekao je s humorom.
Kovačević je takođe istakao značaj svojih literarnih uzora, poput „Malog princa“ Antoana de Sent Egzperija, i dela „Gargantua i Pantagruel“ Fransoa Rablea, koja su oblikovala njegov pogled na svet. Njegova povezanost s francuskom kulturom i književnošću pokazuje kako umetnost može biti most između različitih kultura i tradicija.
Na kraju, Kovačević je reflektovao o prolaznosti ljudskog života, ističući da je svaki trenutak dragocen. „Čovek je veliko čudo koje kratko traje“, rekao je, pozivajući prisutne da cene umetnost i život u svakom trenutku. Kroz svoje reči, Kovačević je podstakao mlade ljude da ne zaborave značaj umetnosti u društvu, kao i izazove s kojima se suočavaju umetnici u savremenom svetu.
