Dušica Savić Bengijat je Beograđanka čiji rad obuhvata razne umetničke oblasti, uključujući pisanje, ilustraciju i slikarstvo. Po obrazovanju arheolog, Dušica je započela svoju karijeru kao deo tima profesora Dragoslava Srejovića, koji je otkrivao Lepenski vir, jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta u Evropi. Njena umetnost se odlikuje bogatom simbolikom, pri čemu su mitovi i mitologija ključni motivi. Tokom svoje karijere, napisala je 14 knjiga, na srpskom i engleskom jeziku, koje su nagrađivane, a njene ilustracije su prepoznate i na Sajmu knjiga.
Dušica se priseća kako je počela da slika dok je živela u Americi, kao način da pronađe svoj identitet u stranoj sredini. Njena prva knjiga, „Heraklov san“, napisana je na engleskom jeziku i predstavlja spoj mitološke priče i ličnih refleksija. U njenim delima, ona često kombinuje narativne i vizuelne aspekte, što je čini jedinstvenom u svetu umetnosti.
Inspiracija je ključna za Dušicu, koja smatra da se umetnost ne može stvarati bez nje. Ona veruje da je važno da se rad stvara samo kada je umetnik zaista nadahnut, a ne zbog pritiska nagrada ili očekivanja drugih. Njena ljubav prema mitologiji datira još iz detinjstva, a tokom studija na UCLA-u u Kaliforniji, dodatno je istraživala ovu temu. Smatra da mitologija otkriva duboke istine o ljudskoj prirodi i kulturi, i da je često neočekivano povezana sa stvarnošću.
Dušica ističe da savremena zapadna civilizacija ne poznaje dovoljno grčku mitologiju, koja je zapravo preuzela mnogo toga od starih Pelasta, autohtonih stanovnika prostora na kojem živi. Njena istraživanja često je dovode do uvida o dubokim korenima srpske kulture i jezika, koji, po njenom mišljenju, imaju mnogo sličnosti sa drugim drevnim jezicima, poput sanskrita.
U svojim delima, ona se oslanja na arheološka otkrića i mitološke motive kako bi istraživala identitet i nasleđe. Takođe, Dušica se bavi pitanjima autohtonosti naroda na Balkanu, smatrajući da su Srbi i drugi narodi u regionu tu od davnina. Njen rad na Lepenskom viru, gde su se otkrivali drevni tragovi ljudske civilizacije, doprineo je njenom razumevanju o tome koliko je važno istražiti i očuvati kulturnu baštinu.
Dušica se osvrće i na epsku poeziju kao ključnu komponentu srpskog identiteta. Ona smatra da su vrednosti koje se prenose kroz narodnu epsku poeziju od suštinske važnosti za razumevanje srpskog narativa i etike. U njenim očima, epska poezija predstavlja duhovnu vertikalu koja bi trebala da bude osnova za sve društvene i kulturne pravce.
Pored umetničkog stvaralaštva, Dušica se bavi i kritikom savremenih pristupa arheologiji i istoriji, verujući da su mnogi podaci o drevnim kulturama u regionu zanemareni ili pogrešno interpretirani. Ona se zalaže za dublje istraživanje i razumevanje naše prošlosti, kako bismo povezali kulturne i civilizacijske tokove koji su oblikovali naše identitete.
Dušica Savić Bengijat je kroz svoj rad uspela da spoji umetnost, nauku i mitologiju, čime doprinosi razumevanju srpske kulture i nasleđa. Njena dela i istraživanja podsećaju nas na važnost očuvanja i istraživanja naše bogate istorije, kao i na snagu umetnosti da nas inspiriše i poveže sa našim korenima. Kroz umetnost i nauku, Dušica nas poziva da istražimo dublje slojeve naše civilizacije i da ne zaboravimo na bogatstvo koje nosimo u sebi.
