Osoba koja je najduže na čekanju za zaposlenje u Republici Srpskoj je daktilografkinja starija od 60 godina, koja već više od 10 godina nema posao. Iz Zavoda za zapošljavanje RS su istakli da već duži niz godina nema potrebe za zapošljavanjem daktilografa, te da osoba nije pokazala spremnost za rad u drugom zanimanju.

Prosečno vreme čekanja na evidenciji nezaposlenih zavisi od niza faktora, uključujući nivo obrazovanja, zanimanje, dodatna znanja i veštine, pokretljivost, iskazane potrebe za zanimanjem i broj nezaposlenih određenog profila. Na evidenciji nezaposlenih, krajem prošle godine, bilo je ukupno 64.968 građana.

Osim toga, u Republici Srpskoj došlo je do značajnog porasta neželjenih otkaza, pri čemu je specifična situacija u privatnom sektoru. U prvih devet meseci prošle godine, bilo je 8.598 neželjenih otkaza, što predstavlja povećanje od 3,7 posto u odnosu na prethodnu godinu. Također, Zavod za zapošljavanje registrovao je 1.797 novih osiguranika koji su primili otkaze.

S druge strane, povećana je i tražnja za radnicima u određenim zanimanjima, poput medicinskih tehničara, vozača, kuvara i konobara. U istom periodu, bilo je otvoreno 9.869 radnih mesta, a najviše poslova bilo je u trgovini, prerađivačkoj industriji, građevinarstvu i zdravstvu.

Što se tiče obrazovnih profila, najveća potražnja je za stručnim kadrom koji se obučava po principu dualnog obrazovanja, posebno u oblasti elektrotehnike, mašinstva i IT sektora. Takođe, potražnja za radnicima sa srednjim obrazovanjem je i dalje veća od ponude, posebno za zanimanja kao što su vozači motornih vozila, građevinski radnici, krojači, kozmetičari, frizeri i prodavci.

Nažalost, smanjenje broja nezaposlenih nije pratilo očekivani trend, što se može objasniti niskom stopom zapošljavanja, stvaranjem radnih mesta sa niskim stepenom zahteva i sezonskim radom. Osim toga, postoji i problem neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, gde je većina profila neusaglašena sa potrebama tržišta rada.

Također, veliki broj nezaposlenih ljudi može biti posledica i strukturnih promena u privredi, gde se određena zanimanja gasi ili menja, a postojeći radnici nisu spremni za prilagođavanje novim zahtevima tržišta rada. To dovodi do dugoročne nezaposlenosti i poteškoća u njihovom ponovnom zapošljavanju.

U cilju rešavanja problema nezaposlenosti, ključno je jačanje stručnih veština i kompetencija nezaposlenih, kako bi se uskladile sa potrebama tržišta rada. Osim toga, potrebno je promovisati dualno obrazovanje i obuku za tražena zanimanja, kao i podršku prekvalifikacijama i dokvalifikacijama za osobe koje su izgubile posao ili se teže zapošljavaju. Takođe, važno je unaprediti mehanizme za praćenje ponude i tražnje na tržištu rada, kako bi se lakše identifikovali nedostaci i prilagodile politike zapošljavanja.

U zaključku, problem nezaposlenosti u Republici Srpskoj je složen i zahteva sveobuhvatni pristup koji će obuhvatiti obrazovne institucije, poslodavce, državne institucije i same nezaposlene građane. Samo uz zajedničke napore i adekvatne politike zapošljavanja može se očekivati smanjenje stope nezaposlenosti i poboljšanje situacije na tržištu rada.