Botanički vrt u Ljubljani, koji se nalazi u samom srcu slovenačke prestonice, postao je dom dve vrlo otporne vrste drveća koje dele neobičnu istoriju preživljavanja – ginka bilobe i japanskog koprivića. Ove biljke su posebne ne samo zbog svoje botaničke vrednosti, već i zbog simboličnog značaja, jer su preživele nuklearni napad na Hirošimu skoro osam decenija ranije, upravo na današnji dan.

Seme ovih impresivnih biljaka posađeno je 2013. godine, nakon što je direktno došlo iz Japana zahvaljujući inicijativi profesora Šin-Iči Uje sa Univerziteta u Hirošimi i slovenačkih akademika Stanislava Pejovnika i Alenke Malej. Ovaj gest bio je znak međunarodne solidarnosti i zajedničkog poštovanja prema prirodi i njenoj neprolaznoj snazi.

Direktor Botaničkog vrta, Jože Bavcon, ističe fascinantnu istoriju ginka, drveta koje potiče iz doba pre više od 270 miliona godina. Ginko nije samo preživeo izumiranje dinosaurusa, već je kroz istoriju bio na rubu istrebljenja. Zahvaljujući monasima sa Tibeta koji su ga brižljivo očuvali, ginko je preživeo kao simbol globalne otpornosti. Ginko biloba je svedočanstvo vremena i sposoban je opstati čak i u najtežim uslovima.

Japanski koprivić, manje poznata ali jednako impresivna biljka, takođe se pridružuje ginku kao primer otpornosti. Ova biljka je takođe preživela ekstremne uslove Hirošime i nastavila je da raste, simbolizujući nadu i obnovu.

Botanički vrt u Ljubljani nije samo dom ovim biljkama, već i mesto gde se javnost edukuje o njihovoj istoriji i ekološkom značaju. Vrt služi kao centar za naučna istraživanja i obrazovanje, promoviše održivost i zaštitu životne sredine kroz različite programe i inicijative.

Ovaj vrt predstavlja dragoceni deo prirode koji nas podseća na otpornost i snagu prirode. Očuvanje ovih trajnih vrsta drveća nije samo važno zbog njihove botaničke vrednosti, već i zbog simbolične poruke koju nose sa sobom – poruke nade, obnove i zajedništva. Botanički vrt u Ljubljani predstavlja važno mesto koje nas podseća na moć prirode i potrebu za njenim očuvanjem.