Dinosaurusi su bili dominantne životinje na planeti Zemlji tokom mezozojske ere, pre oko 231 do 66 miliona godina. Otkriće fosila džinovskih kostiju u kamenolomu sela Stounsfild u Engleskoj, pre dve stotine godina, označilo je početak fascinacije dinosaurusima. Prvi otkriveni dinosaur, meglosaur, proučavao je engleski prirodnjak Vilijam Baklend. Nakon toga usledila su otkrića brojnih fosila dinosaurusima širom Engleske i sveta.

Danas znamo da je meglosaur bio teropod, dinosaurus mesožder, koji se ljuljao na zadnjim nogama i koristio kandžaste gornje udove kako bi savladao svoje žrtve. Proučavanja fosila megalosaurusa, iguanodona, hilaeosaurusa, hadrosaurusa i driptosaurusa promenila su naše razumevanje izgleda, života, evolucije i razloga istrebljenja dinosaurusa.

Naučnici su kasnije identifikovali pernate dinosaure kao i činjenicu da su ptice nastale evolucijom pernatih dinosaurusa. Osim toga, istraživanja su pokazala da su mnogi teropodi, dinosauri mesožderi, imali perje umesto krljušti. Takođe, skeneri se koriste za kreiranje digitalnih modela mozga i ušiju dinosaurusa kako bismo više naučili o njihovim čulima vida, sluha i mirisa.

Svi ovi podaci, zajedno sa otkrićem kratera Čiksulub na meksičkom poluostrvu Jukatan, širokog 180 km, identifikovanog kao mesto udara asteroida, pružili su nam jasniju sliku o tome kako su se dinosauri izborili sa izumiranjem. Njihovo istrebljenje uzrokovalo je udaranje džinovske stene u Zemlju koja je postupno promenila okolinu, smanjujući šumska područja i smanjujući resurse koju su bili neophodni za njihov opstanak. Međutim, uprkos udaru asteroida, dinosauri su mogli da se izbore sa promenama na Zemlji da asteroid nije izazvao njihovo masovno istrebljenje.

Iako je o istraživanju dinosaura prošlo dva veka, mnogo toga još uvek nije poznato. Brojna neproučena nalazišta fosila dinosaurusa širom sveta ukazuju da će se ova vrsta istraživanja nastaviti u budućnosti. Očekujemo nova otkrića koja će proširiti naše znanje o dinosaurusima i njihovom načinu života.