Evropska centralna banka (ECB) je donela odluku da snizi tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Ova promena smanjuje stopu na depozitne olakšice na 2,25%, glavnu stopu refinansiranja na 2,40%, a graničnu kreditnu stopu na 2,65%. Ova odluka dolazi kao rezultat procene da su izgledi inflacije poboljšani i da se inflacija kreće ka cilju od 2% na srednji rok, uz dodatak usporavanja rasta plata.
Na odluku ECB su uticale globalne trgovinske tenzije i povećana neizvesnost, posebno zbog sankcija SAD u obliku povišenih carina, što je narušilo izglede za privredni rast unutar evrozone. U ovom trenutku, privreda se suočava sa novim preprekama zbog trgovinskog rata, što otežava planiranje i investiranje. Potrošači su oprezni zbog nesigurnosti, što dodatno smanjuje potrošnju, kako je istakla Kristin Lagard, predsednica ECB, na konferenciji za štampu.
Iako je inflacija još uvek prisutna, iz Upravnog saveta ECB naglašavaju da će doneti odluke u zavisnosti od ekonomskih i finansijskih podataka, bez unapred definisanog pravca kretanja kamatnih stopa. Portfoliji programa kupovine imovine (APP) i pandemijskog programa (PEPP) se postepeno smanjuju, jer se ne reinvestiraju dospele obveznice. ECB ostaje spremna da koristi sve dostupne instrumente za očuvanje stabilnosti cena i zaštitu efikasnog prenosa monetarne politike širom evrozone, uključujući novi Instrument za zaštitu prenosa koji se može aktivirati u slučaju tržišnih poremećaja.
Prema izveštajima iz ECB, proces dezinflacije se odvija prema očekivanjima. Kako opšta, tako i bazna inflacija su opale u martu, a posebno je značajno da se inflacija u sektoru usluga, koja je bila pod uticajem rasta plata, znatno ublažila u poslednjim mesecima. Većina pokazatelja osnovne inflacije sugeriše da će se inflacija postepeno stabilizovati oko ciljanih 2%. U međuvremenu, rast plata se usporava, što delimično ublažava uticaj povišenog rasta plata na inflaciju.
Iako privreda evrozone pokazuje sve veću otpornost na globalne šokove, izgledi za privredni rast su pogoršani zbog rastućih trgovinskih tenzija. Povećana neizvesnost verovatno će umanjiti poverenje domaćinstava i preduzeća, dok će nepovoljna i nestabilna tržišna reakcija na trgovinske tenzije dodatno pooštriti uslove finansiranja. Ovi faktori bi mogli dodatno opteretiti ekonomske izglede za evrozonu.
ECB nastavlja da prati situaciju i ukazuje na to da će se prilagoditi novonastalim okolnostima. U ovoj situaciji, jeftiniji novac može pomoći privredi evrozone da se oporavi od trenutnih izazova i izgradi stabilniju ekonomsku budućnost.
