Program podrške države mladima za kupovinu prve nekretnine predstavlja značajan korak u rešavanju problema stambenog zbrinjavanja, ali i u podsticanju privredne aktivnosti. Ova inicijativa ima višeslojne ekonomsko-socijalne uticaje, uključujući jačanje građevinskog sektora, smanjenje emigracije mladih i smanjenje nejednakosti u pristupu stanovanju. Ekonomista Ivan Nikolić ističe u najnovijem izdanju časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ kako je snažna aktivnost u građevinarstvu ključna za održiv razvoj nacionalne ekonomije.
Predlog zakona o kreditima za mlade, koji se očekuje u februaru, predviđa subvencionisanje dela kamate i garantnu šemu kako bi mladima omogućio kupovinu prve nepokretnosti uz samo jedan procenat učešća. Ova mera je usmerena na državljane Srbije uzrasta od 20 do 35 godina. Očekuje se da će ova podrška doprineti formiranju novih porodica i poboljšanju uslova stanovanja.
Iako se čini da je kupovina prve nekretnine olakšana, situacija na tržištu nekretnina u Beogradu i drugim gradovima Srbije pokazuje drugačiju sliku. Prema rečima Kaće Lazarević, vlasnice agencije za nekretnine, na tržištu nedostaje dobrih stanova po pristojnim cenama. Mnogi mladi bračni parovi se suočavaju sa problemom nedovoljne ponude stanova koji odgovaraju njihovim potrebama i budžetima.
Cene nekretnina u Beogradu su u stalnom porastu. U poslednje dve godine, prosečna cena stanova u naseljima poput Borče i Kumodraža povećala se za 500 evra, dostigavši između 2.000 i 2.500 evra po kvadratu. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u prvom polugodištu 2024. godine prosečne cene po kvadratu u Beogradu iznosile su 2.160 evra za starogradnju i 2.453 evra za novogradnju. Novi Sad i Niš takođe beleže visoke cene, dok su gradovi poput Vranja i Zaječara na dnu liste sa cenama od 670 do 820 evra po kvadratu.
Stručnjaci smatraju da će cene stanova ostati visoke zbog većih troškova izgradnje, iako postoje faktori koji bi mogli uticati na njihov pad. Legalizacija nekretnina i efikasniji rad katastra mogli bi povećati ponudu na tržištu i dovesti do korekcije cena. Lazarević ukazuje na to da je veliki broj stanova u katastru „zarobljen“, što dodatno otežava situaciju na tržištu.
Takođe, kupci bi morali da prave određene ustupke kako bi došli do povoljnijih cena kvadrata. Mnogi od njih ne mogu priuštiti stanove u centralnim gradskim zonama, pa se okreću alternativnim lokacijama koje su kvalitetne i imaju potrebne sadržaje. Kako Lazarević navodi, u Beogradu postoje delovi grada koji su ranije sagrađeni, kvalitetni su i nude pristupačne cene stanova, ali je često potrebno adaptirati ih.
Najskuplje cene kvadrata beleže se u elitnim zgradama na lokacijama poput Vračara, Senjaka i Dedinja. Na Novom Beogradu se takođe grade čitavi kompleksi, a cene su često unapred određene. S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da program podrške mladima može biti značajan korak ka rešenju stambenog pitanja, ali će se za postizanje konkretnih rezultata morati raditi na povećanju ponude stanova i rešavanju problema legalizacije.
U zaključku, dok država preduzima mere kako bi pomogla mladima da dođu do svojih prvih nekretnina, izazovi na tržištu nekretnina ostaju prisutni. Potrebna su dodatna ulaganja u stanogradnju i renoviranje postojećih objekata kako bi se stvorili bolji uslovi za kupovinu stanova, a time i za formiranje novih porodica u Srbiji.
