NATO agresija na našu zemlju budi teška i bolna sećanja u kojima je osnova strah. Debitantsko ostvarenje Emilije Gašić „78 dana“ donosi priču gledanu i ispričanu očima deteta. Film je nagrađen na festivalu u Rotedamu i osvojio „Zlatni toranj“ i Nagradu publike Festivala evropskog filma na Paliću.

Ideja za film se rodila tokom pandemije kovida kada je rediteljka pronašla video kasete iz detinjstva sa snimcima tokom bombardovanja. Film je snimljen malim kamerama iz ruke radi postizanja autentičnosti. Pre snimanja, rediteljka je sprovela anketu o sećanjima na devedesete i bombardovanje, kako bi dobio što verniju priču. Glavne glumice, iako nisu bile rođene u vreme bombardovanja, su se pripremale gledajući slike i priče, kako bi što bolje dočarale taj period.

„78 dana“ obiluje duhovitošću koja je bila prisutna tih dana, a proces rada na filmu je bio izazovan zbog vremenske distance. Rediteljka se vodila idejom da su se ljudi tada sećali samo pozitivnih stvari kako bi preživeli teške situacije. U filmu nema psovki ni nasilja, jer je fokusiran na realan način komunikacije mladih u to vreme.

Mladim glumicama je ovo bilo prvo iskustvo sa filmom, ali uz podršku iskusnih glumaca kao što su Jelena Đokić i Goran Bogdan, uspele su da se snađu. Rediteljka ističe da su izazovi za mladog reditelja u Srbiji uvek prisutni, naročito za žene, zbog predrasuda. Ipak, uz skromnost i fokus na priču, ona smatra da je uspešno iznela svoj prvi dugometražni film.

„78 dana“ pruža autentičan prikaz vremena bombardovanja, kroz priču deteta i sa malim budžetom. Nasuprot modernim filmovima, ovaj film se fokusira na suštinske emocije i način života tadašnjih generacija. Emilija Gašić je uspela da kroz svoj prvi film podstakne gledaoce na razmišljanje i prenos emotivne reakcije u publici.