U prvom kvartalu 2024. godine efikasnost u smanjenju gasova sa efektom staklene bašte u privredi EU dovela je do procenjenih 894 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida, što je smanjenje od četiri odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Ovo smanjenje emisija zabeleženo je u 20 zemalja Evropske unije, a najveće smanjenje je zabeleženo u Bugarskoj od 15,2 odsto, Nemačkoj od 6,7 odsto i Belgiji od šest odsto.
Kada se posmatraju sektori, najveće smanjenje emisija je zabeleženo u sektoru snabdevanja električnom energijom i gasom, od 12,6 odsto međugodišnje, dok su domaćinstva smanjila emisije za 4,4 odsto.
Od 20 članica Evropske unije koje su smanjile svoje emisije, osam njih je zabeležilo i pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), a to su Češka, Nemačka, Estonija, Irska, Luksemburg, Holandija, Austrija i Finska. Nasuprot tome, 12 država EU uspelo je da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte i istovremeno zabeleže privredni rast, uključujući Belgiju, Bugarsku, Dansku, Španiju, Francusku, Italiju, Mađarsku, Poljsku, Portugaliju, Slovačku, Švedsku i Hrvatsku.
Ovi rezultati pokazuju pozitivan pomak u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji, što je u skladu sa ciljevima održivog razvoja i zaštite životne sredine. Nastavak ovakvih trendova može doprineti smanjenju globalnog zagrevanja i zaštiti planete od štetnih posledica klimatskih promena.
Evropska unija kontinuirano radi na unapređenju politika i mera za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i podsticanju članica da preduzmu konkretne korake u pravcu održivijeg razvoja. Važno je podržati inicijative i projekte koji doprinose smanjenju emisija i promovisanju obnovljivih izvora energije kako bismo sačuvali životnu sredinu za buduće generacije.
Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte nije samo obaveza prema međunarodnim sporazumima i ciljevima održivog razvoja, već je i moralna odgovornost prema budućim generacijama. Svaka zemlja treba da preuzme odgovornost za svoje emisije i da preduzme konkretnu akciju u cilju smanjenja štetnog uticaja na životnu sredinu.
Uvođenje novih tehnologija, podsticanje energetske efikasnosti, promovisanje održive mobilnosti i smanjenje upotrebe fosilnih goriva su samo neke od mera koje mogu doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Saradnja između država, privrede i civilnog sektora ključna je za postizanje ciljeva održivog razvoja i zaštite životne sredine.
Evropska unija i njeni članovi imaju važnu ulogu u globalnim naporima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i zaštite planete od klimatskih promena. Kontinuirano praćenje, analiza i evaluacija emisija su važni kako bi se identifikovale najveće emiteri i razvile efikasne strategije za smanjenje njihovog uticaja.
Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte je dugoročni proces koji zahteva angažovanje svih sektora društva i donošenje konkretnih mera na nacionalnom i međunarodnom nivou. Važno je da svi akteri preuzmu odgovornost za svoj deo i da zajedno radimo ka održivijoj budućnosti za sve.
