Elektroprivreda Srbije (EPS) započela je analizu mogućnosti korišćenja postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika, izjavio je direktor EPS-a, Dušan Živković, na konferenciji „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“ u Beogradu. Cilj ovih analiza je da se istraže potencijali i načini na koje EPS može integrisati vodonik u svoje poslovanje.
Živković je naglasio da je globalno tržište zelenog vodonika u ekspanziji, a njegova upotreba predstavlja izazov, ali i priliku za srpsku privredu u procesu dekarbonizacije. „Energetska tranzicija i dekarbonizacija ne tiču se samo energetskog sektora, već celokupne privrede i društva. EPS želi da bude lider u ovim transformacijama“, rekao je Živković.
Prema njegovim rečima, očekuje se da će upotreba vodonika postati uobičajena za deset godina, ali se već sada prepoznaje kao ključna komponenta zelene energetske tranzicije, posebno u teškom transportu, kao što su brodovi, vozovi i kamioni. Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, ukazala je na važnost razvoja zelenog vodonika, koji bi trebao biti ekološki čist i pristupačan.
Srbija je napravila značajne korake ka regulisanju i podsticanju razvoja vodonika. Savetnik ministarke rudarstva i energetike, Rade Mrdak, izjavio je da je usvojena Strategija razvoja energetike koja prepoznaje važnost vodonika. Zakon o energetici takođe predviđa donošenje programa razvoja vodonika, čime se stvara institucionalni okvir za njegovu upotrebu.
Putniković je istakla konkretne primere primene vodonika u transportu, kao što su autobusi i kamioni, naglašavajući da vodonik može poslužiti i kao sredstvo za skladištenje energije. Energija proizvedena iz obnovljivih izvora, poput solarnih panela, može se pretvoriti u vodonik, što je ekološki prihvatljivije od baterija.
Konferencija je okupila predstavnike Vlade Srbije, stručnjake i inovativne kompanije kako bi razgovarali o budućnosti vodoničnih projekata u Srbiji i regionu. Diskutovano je o planiranim i realizovanim projektima koji se odnose na vodonik kao rešenje za dekarbonizaciju i energetsku sigurnost.
Japan, kao vodeća zemlja u tehnologiji vodonika, najavio je ulaganje od 100 milijardi dolara u ovu oblast. Ambasador Japana u Srbiji, Akira Imamura, ukazao je na važnost razvoja infrastrukture za transport vodonika, uključujući brodove i cevovode.
Teme konferencije obuhvatale su primene vodonika u Srbiji, izazove integracije obnovljivih izvora energije, kao i finansiranje vodonične ekonomije. Klaster za realizaciju projekata vodonika nastao je kao ključna platforma za ubrzanje razvoja vodonične ekonomije u Srbiji, okupljajući različite sektore kako bi se stvorio okvir za široku primenu vodoničnih tehnologija.
