Evropski revizorski sud izdao je izveštaj u kojem navodi da Evropska unija nije dovoljno spremna da se suoči s predstojećom gasnom krizom, uprkos merama koje su uvedene za smanjenje zavisnosti od ruskih energetskih resursa. Iako je Evropa uspela da izbegne veliku nestašicu gasa tokom nedavnih kriza, nejasno je koliko se to može pripisati odlukama EU, a koliko drugim faktorima poput blage zime ili visokih cena.

Snabdevanje energentima postalo je problematično 2022. godine nakon što je Rusija započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini i smanjila isporuke gasa. To je navelo Evropsku uniju da hitno uspostavi zajedničku politiku za punjenje skladišta gasa, smanjenje potrošnje i zajedničku kupovinu ovog energenta.

U izveštaju se ističe da je koordinacija između Brisela i članica EU pomogla u stvaranju novih ruta snabdevanja gasom kako bi se izbegle nestašice. Obaveza zemalja članica da popune 90% skladišta gasa pre zime doprinela je stabilnosti tržišta. Međutim, revizori su naglasili da ove aktivnosti nisu dovoljno rešile pitanje dostupnosti gasa, čija je cena drastično porasla u poslednjih godinu dana.

Revizori su takođe kritikovali nedostatke u pripremama EU za potencijalnu krizu snabdevanja gasom, uključujući i činjenicu da šest zemalja članica zadržava opciju da u hitnim situacijama prekinu isporuku gasa svojim susedima. Iako su odbili da komentarišu kako će planirani završetak sporazuma o tranzitu ruskog gasa kroz Ukrajinu uticati na energetsku bezbednost Evrope, primetili su da je EU opala sa 45% oslanjanja na Rusiju u 2021. na oko 15% prošle godine.

Ovo upozorenje Evropskog revizorskog suda dolazi u trenutku kada se EU suočava sa sve većim izazovima u energetskom sektoru. Globalni događaji poput vojnih operacija ili geopolitičkih napetosti mogu imati veliki uticaj na snabdevanje energentima, što zahteva efikasne i dobro planirane mere kako bi se osigurala energetska bezbednost Evrope.

S obzirom na složenost i hitnost situacije, Evropska unija će morati da preduzme dodatne korake kako bi se suočila sa budućim energetskim krizama. To može uključivati diversifikaciju izvora energije, unapređenje infrastrukture za snabdevanje i skladištenje gasa, kao i jačanje saradnje između članica EU radi efikasnijeg reagovanja na potencijalne krize.

U međuvremenu, potrošači bi trebali da budu svesni mogućih varijacija cena gasa i da preduzmu mere za racionalniju potrošnju energenata. Održiva energetska politika, koja se zasniva na obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti, može takođe biti ključna za smanjenje zavisnosti od uvoza gasa i osiguranje stabilnosti u snabdevanju energijom u budućnosti.