Evropska unija (EU) trenutno razmatra promene u svojoj energetskoj politici, fokusirajući se na povećanje investicija u prirodni gas i nuklearna postrojenja. Ova odluka dolazi usred zabrinutosti zbog opadanja konkurentnosti evropske industrije, što je rezultat visokih cena energenata i promena u globalnom energetskom tržištu, kako je izvestio „Politiko“.
U 2019. godini, EU je usvojila program dekarbonizacije koji je stavio naglasak na obnovljive izvore energije, poput solarnih panela i vetroturbina, dok su fosilna goriva, kao što su ugalj i gas, bila na putu ka postepenom ukidanju. Međutim, u kombinaciji sa sankcijama protiv Rusije, koje su uvedene 2022. godine, ovo je dovelo do naglog porasta cena energenata, što je stvorilo izazove za evropsku industriju koja se bori sa sve većom konkurencijom iz SAD i Kine.
Novi plan, koji se razmatra, ima za cilj smanjenje kratkoročnih cena energenata, ubrzanje strukturnih reformi neophodnih za štednju resursa i jačanje energetskih sistema u EU kako bi se zaštitili od budućih cena šokova. Procureli nacrt predstavlja deo „Akcionog plana za priuštivu energiju“, koji bi trebao biti predstavljen do 26. februara, a koji uključuje ubrzano unapređivanje mreže elektrosnabdevanja, smanjenje poreza na električnu energiju i davanje dozvola za nove nuklearne tehnologije.
Brisel se nada da će ovi koraci privući industrijske konglomerate koji su sve više skloni preseljenju u SAD i Kinu, gde su cene energenata niže. U okviru novog plana, EU bi mogla da preispita trenutnu politiku prema tečnom prirodnom gasu (TNG), koji je ranije bio planiran za potpuno izbacivanje. Ova politika je dovela do potpisivanja samo kratkoročnih ugovora sa državama poput SAD i Katara, što je izložilo EU fluktuacijama na svetskom tržištu.
U skladu sa novim planom, Brisel planira da se hitno obrati pouzdanim dobavljačima TNG-a kako bi pronašao dodatne mogućnosti za uvoz iz postojećih ili budućih projekata. EU takođe planira da pomogne zemljama članicama da obezbede dotok TNG-a putem dugoročnih ugovora sa ciljem smanjenja cena. Ove promene bi trebale biti realizovane do jula ove godine.
Prema informacijama iz „Politika“, EU razmatra usvajanje „japanskog modela“ investiranja u gasnu industriju, koji se uglavnom oslanja na američki TNG. Ova strategija bi mogla da pomogne u izbegavanju trgovinskog rata sa SAD, čiji su zvaničnici trenutno podsticali Brisel da sklopi ugovore za kupovinu američkog TNG-a, koji je znatno skuplji od ruskog gasa koji je dominirao tržištem pre krize.
Međutim, ovaj zaokret u energetskoj politici verovatno će se suočiti sa snažnim protivljenjem ekoloških grupa i aktivista za zaštitu životne sredine. Mnogi od njih upozoravaju da bi povećanje zavisnosti od prirodnog gasa moglo da ugrozi ciljeve EU vezane za smanjenje emisije ugljen-dioksida i borbu protiv klimatskih promena. Ove promene u politici stavljaju EU u tešku poziciju, jer se mora balansirati između ekonomskih potreba i ekoloških obaveza.
U zaključku, EU se suočava sa izazovima u energetskoj tranziciji, a novi plan koji se razmatra može značajno promeniti pristup zajednice prema prirodnom gasu i nuklearnoj energiji. Ove odluke će oblikovati budućnost evropske energetske politike i potencijalno uticati na globalna energetska tržišta, dok se Evropska unija bori da očuva svoju industrijsku konkurentnost u svetu koji se brzo menja.
