Evropska unija je donela odluku o uvođenju carina na američku robu u vrednosti od oko 21 milijardu evra kao odgovor na nedavne mere koje je uveo američki predsednik Donald Tramp. Tramp je, naime, uveo carine od 25% na izvoz čelika i aluminijuma iz EU, što je izazvalo uzvratne mere evropskih zemalja. Većina od 27 država članica EU danas je glasala za uvođenje tih kaznenih mera.
Prve mere će stupiti na snagu već sredinom aprila, dok će druge početi da se primenjuju sredinom maja, a treća lista proizvoda počinje sa primenom 1. decembra. Većina proizvoda će biti opterećena carinama od 25%, dok će za nekoliko kategorija proizvoda carine biti blaže, u iznosu od 10%.
Za razliku od američkih carina koje su „opšte“ prirode, carine EU će biti ciljno usmerene na određene proizvode iz politički osetljivih američkih država. Na spisku su takođe i proizvodi poput soje iz Luizijane, gde živi predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, kao i dijamanti, poljoprivredni proizvodi, živina i motocikli.
Evropska komisija je naglasila da ove kontramere mogu biti suspendovane ako se Sjedinjene Američke Države slože na fer i izbalansiran ishod pregovora, što nije u najavi, s obzirom na to da je Tramp odbio bilo kakve pregovore. Ova situacija dodatno komplikuje već napete trgovinske odnose između SAD i EU, dok su Sjedinjene Američke Države takođe uvele univerzalnu carinu od 20% na skoro sav evropski izvoz, kao i posebnu carinu od 25% na automobile i određene auto-delove.
Tramp je najavio i dodatne carine na drvnu građu, poluprovodničke čipove i farmaceutske proizvode, što dodatno pojačava tenzije između dva tržišta. Evropski odgovor na američke mere je, u poređenju sa Kinom, bio relativno blag. Kina je, naime, uzvratila povećanjem carina za čak 84% na uvoz američke robe, što će biti primenjeno već od sutra. Ova odluka dolazi kao odgovor na američko povećanje carina za 34%, što dovodi do ukupnog povećanja carina za Kinu od 104% od Trampovog povratka na vlast.
Ova situacija ukazuje na rastući trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih međunarodnih partnera. Dok se EU i SAD suočavaju sa međusobnim optužbama i trgovinskim merama, Kina koristi priliku da se pozicionira kao protivteža, povećavajući carine na američku robu i time dodatno komplikujući globalnu trgovinsku situaciju. U ovom kontekstu, budućnost međunarodnih trgovinskih odnosa ostaje neizvesna, dok se vode pregovori i strategije među najvećim ekonomijama sveta.
