Od 20. januara, Donald Tramp nastavlja da šokira svet svojim nepredvidivim odlukama koje drastično menjaju američku unutrašnju i spoljnu politiku. Jedna od najznačajnijih odluka je suspendovanje strane pomoći na tri meseca, što posebno pogađa Balkan. Ova pomoć je u velikoj meri dolazila iz Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalnog fonda za demokratiju, koji su ključni finansijeri nevladinog sektora u Srbiji. Dok neki ovu vest doživljavaju kao pozitivnu, za druge, ona predstavlja pitanje opstanka.
U razgovoru za Euronews Region, urednik informativnog programa RT Balkan, Nikola Vrzić, i politikolog Mladen Mrdalj diskutovali su o uticaju Trampove odluke na region. Mrdalj je primetio da je već došlo do promene politika, s obzirom na to da su zapadne fondacije počele da uslovljavaju nevladine organizacije da više sarađuju sa vladom Srbije. Ove promene ukazuju na to da se fondovi sve više prilagođavaju režimu, što se može smatrati signalom za blagu saradnju.
Mrdalj ističe da ukidanje pomoći USAID-u ne bi značajno promenilo političku scenu, jer su nevladine organizacije do sada bile više usmerene na suradnju nego na otvoreno suprotstavljanje režimu. On posebno naglašava da su neke organizacije, kao što je CRTA, bile aktivne u kritikovanju vlasti, dok su druge imale blagi odnos prema režimu. Mrdalj smatra da je politika postala ambivalentna, pri čemu se vlast sve više okreće zapadu, ali se ne može reći da je došlo do radikalne promene.
Vrzić, s druge strane, smatra da je USAID „ogromna mašinerija za pranje para“, koja je pod okriljem Stejt Departmenta i uključuje različite agencije. On ukazuje na to da je USAID često povezan sa nekonvencionalnim ratovanjem, gde se ekonomska pomoć koristi kao instrument za ostvarivanje političkih ciljeva. U ovom kontekstu, Vrzić pominje informacije iz WikiLeaksa koje sugerišu da je USAID uključen u aktivnosti koje služe kao paravan za špijunske operacije.
Na primer, Vrzić se osvrće na slučaj Kube, gde je USAID formirao organizaciju koja se bavila borbom protiv režima, ali je zapravo služila kao sredstvo za anti-državne aktivnosti. Takođe, spominje se da USAID pruža pomoć policijama širom sveta, što može imati dvostruku svrhu: postavljanje agenata unutar državnih struktura i identifikaciju potencijalnih regruta.
Mrdalj i Vrzić ukazuju na to da je saradnja između nevladinog sektora i državnih institucija veoma važna, ali istovremeno naglašavaju opasnosti koje dolaze od stranih uticaja. Oni smatraju da je važno biti svestan kako se sredstva koriste i ko zapravo upravlja tim procesima.
U zaključku, odluka Donalda Trampa o suspenziji strane pomoći može imati dalekosežne posledice po Balkan. Dok neki smatraju da bi to moglo dovesti do jačanja režima u Srbiji, drugi upozoravaju na mogućnost da se ovakva politika može iskoristiti za još dublje infiltriranje stranih agenata u lokalne strukture. Potrebno je pažljivo pratiti razvoj situacije i razumeti kompleksnost odnosa između nevladinih organizacija, stranih fondova i domaćih vlasti. Ova situacija stavlja naglasak na potrebu za transparentnošću i odgovornošću u davanju stranih sredstava, kao i na važnost kritičkog promišljanja o uticaju stranih donacija na domaću politiku.
