Kina i Sjedinjene Američke Države se suočavaju sa sve većim napetostima u trgovinskom ratu, a najnoviji potez predsednika Donalda Trampa, koji je povećao carine na kinesku robu na 145 procenata, dodatno je zakomplikovao situaciju. Peking, s druge strane, koristi svoju controlu nad elementima retkih zemalja, koji su od suštinskog značaja za američku odbrambenu industriju, kao strategiju odgovora na američke tarife.
Kina je 3. aprila 2025. godine prvi put reagovala na Trampovu politiku povećanja carina, postavljajući ograničenja na izvoz retkih zemalja. Ovi minerali su ključni za proizvodnju borbenih aviona i drugih vojnih tehnologija, a posebno se ističu elementi kao što su samarijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, lutecijum, skandijum i itrijum. Ovi materijali su neophodni za razvoj aviona kao što je F-47, koji se reklamira kao naslednik F-22 Reptora, i na kojima zavisi održivost američkog programa Next Generation Air Dominance.
Tom Brejdi, profesor na Rudarskom fakultetu u Koloradu, naglašava da su ovi minerali „strele u tobolcu“ Pekinga, koje mu pomažu da odgovori na sve veće tarife. Disprozijum, na primer, je ključan za proizvodnju magneta visoke temperature, koji su potrebni za mlazne motore i druge tehnologije.
Pored toga, elementi poput itrijuma su neophodni za izradu prevlačenja mlaznih motora i visokofrekventnih radar sistema, kao i za termičke barijere na lopaticama turbina koje sprečavaju pregrevanje motora tokom leta. Kineska kontrola nad ovim ključnim materijalima predstavlja značajan rizik za američku nacionalnu bezbednost, odbrambenu proizvodnju i visoke tehnologije, kako ističe Džejmi Andervud iz konsultantske kuće SFA-Oxford.
Kina je 2010. godine zaustavila izvoz retkih zemalja prema Japanu tokom tenzija između dve zemlje, a slične mere su preduzete i u julu 2023. godine kada je Kina ograničila izvoz galijuma i germanijuma, koji su ključni za proizvodnju čipova i drugih tehnologija. Ovi minerali su od suštinske važnosti za sektor odbrane, potrošačku elektroniku, napredne radare, komunikacione sisteme i veštačku inteligenciju.
U svetlu ovih događaja, Harvi Kej, izvršni direktor US Critical Materials, naglašava da su kritični minerali sada geopolitičko oružje. On upozorava da su Sjedinjene Američke Države platile cenu zbog dozvoljavanja Kini da preuzme vodstvo u razvoju i preradi ovih minerala. Iako postoje obećavajuća nalazišta u SAD-u, kinesko preplavljivanje tržišta minerala dovelo je do snižavanja cena i uljuljkavanja američkih kompanija.
Kina je dominantna u proizvodnji teških retkih zemalja i kontroliše većinu rudarstva u Mjanmaru, koristeći svoju preradu i snabdevanje kao geopolitičko oruđe. Inicijativa „Pojas i put“, koju je Kina usvojila 2013. godine, dodatno je učvrstila njen položaj na globalnom tržištu.
U svetlu ovih izazova, Bela kuća je izuzela kritične minerale iz svojih tarifa, a Tramp je 20. marta potpisao izvršnu naredbu koja ima za cilj da podstakne američku proizvodnju ovih minerala i poboljša nacionalnu bezbednost. Ovaj zakon bi omogućio proširenje kapaciteta domaće proizvodnje minerala i smanjenje zavisnosti od Kine.
Prema Trampovom nalogu, 70 procenata retkih zemalja u SAD dolazi iz Kine, dok Iran i Rusija takođe kontrolišu značajne rezerve. Kej smatra da će ovi potezi pomoći u obezbeđivanju suvereniteta kritičnih minerala i retkih zemalja, što je ključno za odbranu domovine. Njegove reči odražavaju trenutnu administrativnu politiku, koja teži da „učini Ameriku ponovo nezavisnom od kritičnih minerala“.
U ovoj geopolitičkoj igri, kontrola nad resursima i strategije odgovora postaju sve važnije, a budućnost odnosa između SAD i Kine će zavisiti od sposobnosti svake od strana da se prilagodi i odgovori na izazove koje donosi globalno tržište i geopolitika.
