Ljudi rođeni nakon 1995. godine, poznati kao generacija Z, suočavaju se sa preprekama prilikom zapošljavanja. Iako su mladi, energični i puni potencijala, regruteri ih često vide kao manje poželjne kandidate u odnosu na starije generacije. Ova situacija izaziva pitanje pravde na tržištu rada, ali je važno napomenuti da su neki od stereotipa o generaciji Z zasnovani na ponašanju samih kandidata.
Studija sprovedena od strane Intelligent.com, u kojoj je učestvovalo 1.000 američkih menadžera, pokazala je da postoji percepcija da kandidatima iz generacije Z nedostaje radna etika. Trećina ispitanika izjavila je da bi izbegli zapošljavanje ovih mladih radnika do 2025. godine, što ukazuje na ozbiljan problem koji će generacija Z morati da reši kako bi poboljšala svoj imidž na tržištu rada.
U istraživanju su identifikovane ključne greške koje generacija Z čini tokom razgovora za posao, a koje doprinose negativnom stereotipu. Prva greška je nedostatak kontakta očima, koji skoro polovina menadžera primećuje kao veliki problem. Kontakt očima je ključan za prenošenje samopouzdanja i sticanje poverenja tokom razgovora.
Druga greška se odnosi na neodgovarajuću odeću. Četiri od deset menadžera ukazali su na previše ležeran stil oblačenja, što može ostaviti loš utisak na poslodavce. Takođe, nerazumni finansijski zahtevi predstavljaju još jedan problem. Važno je da kandidati postave očekivanja koja su u skladu sa tržišnom realnošću, jer nerealni zahtevi mogu odbiti potencijalne poslodavce.
Neprikladan jezik i nedostatak formalnosti su takođe faktori koji mogu negativno uticati na zapošljavanje. Profesionalnost je ključna na radnom mestu, a korišćenje neformalnog jezika može biti shvaćeno kao nedostatak ozbiljnosti. Još jedna greška koju kandidati često prave jeste čitanje direktno iz beleški, umesto da beleške koriste kao podsećnik. Menadžeri očekuju da kandidati mogu samostalno razgovarati i pokazati svoje znanje o temi.
Dovođenje roditelja na razgovor za posao je posebno neobična pojava, ali skoro 10 odsto menadžera je izjavilo da su imali ovakvo iskustvo. Ova situacija može stvoriti utisak da kandidat nije sposoban da se samostalno bavi svojim profesionalnim životom.
U svetlu ovih izazova, stručnjaci poput onih sa Intelligent.com ističu da su ovi stereotipi nepravedni, ali je važno da generacija Z razume kako da ih razbije. Shvatanje frustracija koje menadžeri imaju može pomoći kandidatima da ostave bolji utisak tokom razgovora za posao. Generacija Z ima potencijal da se izdvoji od svojih vršnjaka tako što će se prilagoditi pravilima tržišta rada i raditi na svojim veštinama i ponašanju.
Kandidati treba da se fokusiraju na razvoj profesionalnih veština, usavršavanje komunikacije i sticanje samopouzdanja kako bi se prikazali u najboljem svetlu. Uz pravilnu pripremu i razumevanje očekivanja poslodavaca, generacija Z može da promeni percepciju o sebi i postane traženiji deo radne snage.
U zaključku, iako generacija Z suočava sa ozbiljnim izazovima na tržištu rada, postoji mogućnost da se ovi stereotipi razbiju kroz samopouzdanje, profesionalizam i radnu etiku. Mladi radnici mogu postići uspeh ukoliko su spremni da se prilagode i razvijaju veštine koje će ih učiniti konkurentnim na tržištu rada.
