Bez obzira na to da li je u pitanju samo rutinska kontrola saobraćaja ili ste zaustavljeni zbog prekršaja: neki vozači se, ni krivi ni dužni, dobro preznoje u toj situaciji kada moraju da odgovaraju na pitanja policije. Recimo, kad morate odgovoriti na pitanja o sebi. Naravno, morate pokazati i vozačku dozvolu i registraciju vozila. Međutim, na trik pitanje koje mnogi policajci postavljaju na početku zaustavljanja nikada ne treba odgovarati.

Na početku zaustavljanja saobraćaja često se postavlja klasično pitanje: „Znate li zašto smo vas zaustavili?“ Naravno, postoje neke varijacije kao i vrlo sugestivna formulacija ovog pitanja, na primer: „Pretpostavljamo da znate zašto smo vas zaustavili?“. Na ovakvo postavljeno pitanje saobraćajne policije, ukoliko daju pozitivan odgovor, mnogi vozači osećaju kao da su već na optuženičkoj klupi, da daju izjavu i priznaju prekršaj koji policijski službenik možda nije ni primetio. Na to trik pitanje nikada ne odgovarajte, ili recite „ne“, što je sasvim legitimno, posebno ako se radi o rutinskoj kontroli. Jelena Radmanović, advokat, ranije je objasnila da na ovo pitanje nema tačnih i netačnih odgovora, a da ćutanje kao opcija uvek postoji.

U ovakvim situacijama vozači ne moraju apsolutno ništa da kažu, nisu dužni da se inkriminišu niti brane. Ono što ostaje kao obaveza jeste samo postupanje po ovlašćenjima službenog lica, na primer, kada vam narede da izađete iz automobila radi pretresa lica ili vozila, morate da postupite u skladu sa tim, a policajac je dužan da vas sve vreme obaveštava o razlozima za takve postupke, faktički, da vam saopštava koji je povod nekog delovanja i koja su vaša prava. A jedno od prava je da ćutite, to jest da ne morate da se branite.

Ako postoji početna sumnja, policija vas mora prvo obavestiti o optužbama koje su podignute. Pored toga, službenici moraju da vas obaveste o vašem pravu na ćutanje – ako to ne urade, izjave koje date ne mogu se koristiti na sudu ili će se koristiti, samo u ograničenoj meri. Ali prvo morate biti u mogućnosti da dokažete da niste bili obavešteni o svom pravu na ćutanje. Zato je bolje da se uzdržite i ne opterećujete se spontanim izjavama. U suprotnom, saobraćajni prekršaj bi se mogao protumačiti kao nameran, na primer ako ste namerno vozili prebrzo.

Osim toga, postoje čisto informativna pitanja koja postavlja policija. Međutim, ni na njih ne morate da odgovarate. Ovo uključuje klasično „Kuda idete?“, odnosno pitanja o destinaciji putovanja ili odakle dolazite. Uvek se ponašajte kooperativno i prijateljski tokom kontrole saobraćaja; olakšaće život vama, ali i policajcima. Ako ste zaista počinili prekršaj i uhvaćeni ste, pokažite svoje razumevanje. Ipak to je privatna stvar – ali ne bi trebalo da kažete da se samo vozite okolo. Ovo bi se moglo protumačiti kao besmislena vožnja tamo-amo. Jednostavno recite da imate još posla ili obavestite službenike o svom pravu da ćutite na neutralan i ljubazan način. Kad reagujete na odbojan, ciničan ili čak uvredljiv način, možete se uvaliti u nevolje više nego što je potrebno. Ako želite da osporite kaznu upozorenja, uvek možete to učiniti naknadno umesto da o tome razgovarate sa službenicima na licu mesta.