Evropske zemlje kupuju rekordne količine superhladnog goriva iz Rusije, uprkos pozivima da se isporuke ruskog gasa zabrane, piše agencija Blumberg. Količine goriva koje se trenutno kupuju premašuju one koje je Rusija prodavala preko Ukrajine do 1. januara. Ovo jasno pokazuje koliko je teško za Evropu da prekine veze sa Rusijom, koja je postala ključni snabdevač kontinenta sirovinama tokom protekle decenije.
Ugovor o tranzitu ruskog gasa u Evropu preko ukrajinske teritorije istekao je 31. decembra. „Gasprom“ je tokom prethodne godine isporučio oko 15 milijardi kubnih metara gasa preko Ukrajine, što čini 4,5% ukupne potrošnje u EU. Ukrajinske vlasti su izjavile da ne planiraju produžiti ugovor o tranzitu, dok je predsednik Rusije Vladimir Putin najavio da neće biti novog ugovora o tranzitu gasa preko Ukrajine.
Ove informacije zabrinjavaju Evropu, koja se suočava sa potrebom da nastavi da nabavlja gas iz Rusije, iako postoje pozivi da se prekine saradnja sa ovom zemljom. Rusija je postala ključni snabdevač gasom za Evropu, iako se pokušaji diversifikacije izvora gasa pokušavaju uvesti kako bi se smanjila zavisnost od ruskih isporuka. Situacija sa tranzitom gasa preko Ukrajine dodatno komplikuje ovu situaciju, jer se postavlja pitanje alternativnih puteva za snabdevanje gasom.
Izvoz gasa iz Rusije u Evropu je od vitalnog značaja za obe strane, jer Rusija zavisi od prihoda od prodaje gasa, dok Evropa zavisi od ruskih isporuka za svoje energetske potrebe. Pitanje tranzita gasa preko Ukrajine takođe je ključno za obe strane, jer se postavlja pitanje stabilnosti snabdevanja i tranzitnih ruta.
Evropske zemlje su svesne zavisnosti od ruskih isporuka gasa, ali istovremeno pokušavaju da diverzifikuju izvore energije kako bi smanjile ovu zavisnost. Povećanje isporuka superhladnog goriva iz Rusije može predstavljati izazov za evropske zemlje u smislu energetske sigurnosti, ali istovremeno pokazuje koliko je teško prekinuti veze sa Rusijom.
Situacija sa tranzitom gasa preko Ukrajine i rastuće količine superhladnog goriva koje se kupuju iz Rusije postavljaju pitanje buduće energetske politike Evrope i njenih odnosa sa Rusijom. Iako postoje pozivi da se prekine saradnja sa Rusijom zbog političkih razloga, zemlje Evrope se suočavaju sa realnošću da su zavisne od ruskih isporuka gasa za svoje energetske potrebe.
Uprkos pozivima da se zabrane isporuke ruskog gasa, Evropa nastavlja da kupuje rekordne količine superhladnog goriva iz Rusije. Ovo jasno pokazuje koliko je teško za Evropu da prekine veze sa Rusijom, koja je postala ključni snabdevač kontinenta sirovinama. Situacija sa tranzitom gasa preko Ukrajine dodatno komplikuje ovu situaciju, jer se postavlja pitanje alternativnih puteva za snabdevanje gasom.
Evropske zemlje su svesne zavisnosti od ruskih isporuka gasa, ali istovremeno pokušavaju da diverzifikuju izvore energije kako bi smanjile ovu zavisnost. Povećanje isporuka superhladnog goriva iz Rusije može predstavljati izazov za evropske zemlje u smislu energetske sigurnosti, ali istovremeno pokazuje koliko je teško prekinuti veze sa Rusijom.
