Kada se dogodi lakša saobraćajna nezgoda sa dva učesnika, rešavanje pitanja ko je kriv i kakva je šteta na vozilima postalo je lakše zahvaljujući Evropskom izveštaju o saobraćajnoj nezgodi. Ovaj obrazac je obavezan za sve vlasnike vozila od 2009. godine, kada je na snagu stupio novi Zakon o bezbednosti saobraćaja (ZOBS). Izveštaj se koristi kada nema povređenih i kada ovlašćeno lice ne vrši uviđaj.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja savetuje da u automobilu uvek treba imati jedan primerak ovog dokumenta i olovku koja radi, kako biste izbegli dodatne komplikacije. U slučaju udesa, učesnici treba da obezbede mesto nezgode, obuku svetlosne prsluke i postave upozoravajuće trouglove na zakonom propisano odstojanje.
Ključno pitanje je šta se smatra manjom materijalnom štetom. Prema informacijama sa sajtova Automoto saveza Srbije (AMSS) i osiguravajućih kuća, manja šteta je ona čiji iznos ne prelazi 500 evra, odnosno 1.000 evra kada Srbija postane član EU. U praksi, to su štete koje nastaju usled lakših sudara pri manjim brzinama, kao što su oštećenja farova, branika ili štop svetala.
U slučaju nesigurnosti oko procene štete, vozači mogu pozvati saobraćajnu policiju da izvrši uviđaj, iako često policija savetuje da se popuni Evropski izveštaj. U tom izveštaju prvo se upisuje datum, vreme i lokacija nezgode, a zatim se unose lični podaci oba vozača, uključujući njihove vozačke dozvole i podatke o vozilima.
Osnovne okolnosti koje su dovele do nezgode takođe se beleže u izveštaju. U tom smislu, ponuđeno je 17 okolnosti koje vozači treba da označe, na primer „napustio parking“ ili „vozio unazad“. U donjem delu obrasca vozači označavaju mesto sudara na skici vozila, a zatim navode konkretne štete na vozilima.
Važno je napomenuti da nije obavezno da se u izveštaju navede ko je odgovoran za nezgodu. Okanović ističe da osiguravajuće društvo procenjuje ko je kriv, a vozači mogu izneti svoja mišljenja u napomenama. Takođe, nije nužno pozivati policiju za alkotest, jer osiguravajuća društva ne mogu uslovljavati isplatu štete potvrdom policije.
U slučaju da učesnici žele da izbegnu komplikacije, Okanović savetuje da ne plaćaju štetu na licu mesta. Iako se može činiti da je šteta mala, može se ispostaviti da je veća kada se vozilo odvede kod majstora. Dogovor o isplati može se lako promeniti, a osiguranje je tu da pokrije štetu.
Na kraju, Evropski izveštaj ne treba popunjavati ako je šteta nastala zbog naleta na neobeleženu rupu ili slijetanja sa puta, jer tada ne postoji drugi učesnik. Ove informacije su od suštinske važnosti za vozače, jer pravilno postupanje u slučaju lakših saobraćajnih nezgoda može značajno olakšati proces rešavanja potencijalnih problema i osigurati da svi učesnici budu zaštićeni.
