Februar mesec 1975. godine u Beogradu ostao je upamćen kao vreme kada je prestonica bivše Jugoslavije bila suočena s ozbiljnim problemima u snabdevanju električnom energijom. U tom periodu, vlasti su obavestile građane da će, zbog štednje, morati da ostanu u mraku. Ova mera bila je rezultat nagomilanih problema u elektroenergetskom sistemu, koji je bio preopterećen potrošnjom.
Prva reakcija vlasti bila je uvođenje niza zabrana koje su se najpre odnosile na Beograd, kao najvećeg potrošača struje u zemlji. Svetleće reklame i javno osvetljenje, koja su Beogradu davala karakter prestonice, postali su glavne mete štednje. Na osnovu zaključaka Izvršnog veća Skupštine SR Srbije, uveden je „Društveni dogovor o merama za povećanje proizvodnje i ograničavanje trošenja električne energije“.
U prvim danima februara, spiker TV Dnevnika je obznanio građanima da će kontrolu sprovođenja mera vršiti nadležni organi društveno-političke zajednice. Ova vest izazvala je zabrinutost među Beograđanima, ali malo ko je razumeo pravu težinu situacije. Ubrzo su postale jasne i konkretne mere koje su trebale da se primene.
Među merama koje su uvedene bilo je i zabranjivanje upotrebe svih uličnih i drugih svetlećih reklama. Osvetljavanje izloga svedeno je na minimum koji je omogućavao bezbednost, a javna rasveta ulica i trgova smanjena je na polovinu. Takođe, zabranjena je upotreba dodatnog električnog grejanja u poslovnim i društvenim prostorijama. Svi potrošači, uključujući domaćinstva i ugostiteljske objekte, obavezani su na maksimalnu štednju električne energije.
Pored toga, Elektroprivredno preduzeće Srbije obavestilo je potrošače da će sniziti napon na 35-kilovoltnoj mreži na donji dozvoljeni nivo, a frekvencija će iznositi 49,7 herca. Građanima je preporučeno da sami smanje potrošnju koristeći električne aparate racionalnije. Na primer, objašnjeno je da bi isključivanje samo jedne sijalice od 40 vati u svakom domaćinstvu moglo da uštedi snagu od 12 megavata.
Uprkos naporima, restrikcije su brzo pokazale svoje nedostatke. Smanjenje potrošnje električne energije nije bilo dovoljno da se izbegne potpuno isključivanje pojedinih delova grada, ali je situacija postala bolja nakon samo nekoliko nedelja. Građani su se prilagodili novim pravilima, ali su se i dalje suočavali s izazovima koji su dolazili iz nepredvidivih situacija.
Iako je februar 1975. bio mračan mesec za Beograd, on je takođe pokazao otpornost i sposobnost zajednice da se prilagodi teškim uslovima. Građani su naučili da cene struju i da budu odgovorniji prema njenoj potrošnji. Nakon što su mere štednje postale deo svakodnevnog života, u Beogradu je nastalo novo razumevanje o važnosti očuvanja resursa.
U narednim mesecima, Beograd se vratio u normalu, ali je iskustvo iz februara ostalo u sećanju mnogih. Ovaj period je postavio temelje za buduće razgovore o energetskoj efikasnosti i potrebama za modernizacijom elektroenergetskog sistema. Danas, kada se suočavamo s novim izazovima u oblasti energetike, sećanje na februar 1975. može poslužiti kao podsticaj za dalje akcije i strategije u cilju očuvanja energije i održivog razvoja.
Beograd je, kao i mnoge druge prestonice, uvek bio pod pritiskom da se prilagodi promenama. Na kraju, februar 1975. bio je više od samo meseca bez struje; bio je to trenutak kada su se Beograđani suočili s realnošću i naučili važnu lekciju o štednji i odgovornosti.
