Premijer Slovačke Robert Fico nedavno je izrazio svoje stavove o članstvu Ukrajine u Evropskoj uniji tokom zajedničke konferencije za medije sa mađarskim kolegom Viktorom Orbanom u Bratislavi. Fico je postavio pitanje kako je moguće da se članstvo zemalja poput Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Albanije, koje su dobro pripremljene za ulazak u EU, i dalje odgađa dok se razmatra prijem Ukrajine.
On je naglasio da bi bila velika tragedija ako bi politička odluka favorizovala Ukrajinu, koja, prema njegovim rečima, nije ni blizu spremnosti za članstvo, dok se zanemaruju zemlje koje su godinama radile na ispunjavanju potrebnih kriterijuma. „Kako je moguće da i dalje odgađamo članstvo zemalja koje su dobro pripremljene, poput Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine? Šta je s Albanijom? Nije li ona bolje pripremljena za ulazak u Evropsku uniju od Ukrajine?“, upitao je Fico.
Ova izjava dolazi u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i sukoba u Ukrajini, koji su izazvali globalne diskusije o budućnosti evropske integracije i stabilnosti regiona. Fico je istakao da je važno poštovati prava na veto u donošenju odluka unutar EU, što znači da bi sve članice trebale imati jedinstveni glas prilikom donošenja važnih odluka. Ovaj princip jednoglasnosti je, po njemu, ključan za očuvanje integriteta i suvereniteta država članica.
Fico je takođe kritikovao trenutni plan EU da se za dve godine oslobodi zavisnosti od ruskog gasa, nazvavši ga besmislenim. Ovaj plan je deo šire strategije EU za smanjenje energetske zavisnosti od Rusije, posebno u svetlu rata u Ukrajini. Međutim, Fico smatra da je potrebno biti realan u vezi s tim koliko su zemlje članice sposobne da brzo pronađu alternativne izvore energije i da se prilagode novim okolnostima.
Ove izjave su deo šireg diskursa o proširenju EU, koji je već dugi niz godina tema rasprava među članicama. Dok se Ukrajina nada ubrzanom prijemu u EU kao odgovoru na svoju trenutnu krizu, zemlje Zapadnog Balkana, koje su se već dugo pripremale za članstvo, osećaju frustraciju zbog odlaganja svojih aspiracija. Ovakva situacija može izazvati dodatne tenzije u regionu, gde su mnoge zemlje već uložile značajne napore u reforme i prilagođavanje potrebnim standardima EU.
Ficoova izjava je takođe odraz sve veće zabrinutosti među zemljama članicama o načinu na koji se donose odluke unutar EU. Mnoge članice osećaju da su njihove nacionalne interese često zanemarene u korist većih geopolitičkih strategija, što može dovesti do osećaja marginalizacije. Premijer Slovačke je, stoga, pozvao na veću pažnju prema potrebama i zahtevima svih članica, posebno onih koje su već dugo u procesu pridruživanja.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su zemlje Zapadnog Balkana, poput Srbije i Crne Gore, već preduzele značajne korake ka ispunjavanju kriterijuma za članstvo. Mnoge od ovih zemalja su implementirale reforme u ekonomiji, pravdi i ljudskim pravima, dok je Ukrajina, iako se suočava s teškim izazovima, još uvek u procesu konsolidacije svojih institucija i ekonomije.
Kao zaključak, Ficoove izjave osvetljavaju složene odnose unutar EU i izazove s kojima se suočavaju zemlje koje teže članstvu. Njegov poziv na poštovanje prava na veto i jedinstvo među članicama može biti ključan za budućnost procesa proširenja EU, kao i za stabilnost regiona. Kako se situacija razvija, biće važno pratiti kako će se ovi faktori odraziti na politiku EU prema zemljama Zapadnog Balkana i Ukrajini.
