Fotografija mršavog i iznemoglog muškarca u bolničkoj postelji juče je obišla Srbiju. Potresan prizor koji je podelila humanitarka iz Sombora Biljana Vasić, ipak nije ništa u odnosu na realnost koju je muškarac sa fotografije, deka Šima, živeo svakog dana pre nego što je Biljana prvi put zakoračila u njegov dom i zatekla ga gladnog, promrzlog, tek operisanog i prepuštenog samom sebi bez osnovnih uslova za život.
Ime mu je Šima Bošnjak, ima 64 godine i nema gotovo nikoga sa kim bi porazgovarao, a kamoli koga bi zamolio za pomoć. Živeo je gluvo, više praznog nego punog stomaka, više u hladnoj nego u toploj sobi. Pomagala mu je samo jedna komšinica na čiji poziv je Biljana, pre više od mesec dana, stigla u Šimin dom i uverila se da su uslovi u kojima živi gori nego što se nadala.
„Bio je bez struje, bez vode, ogreva, trpeo je gladan. Pomagala mu je samo ta komšinica, ali ni ona nije bila u situaciji da mu konstantno donosi hranu i ogrev, pa sam ja pokrenula humanitarnu akciju“, priseća se Biljana za „Blic“. Tada je Šima bio operisan, tek otpušten iz bolnice u Novom Sadu, sa injekcijama na stolu koje niko nije došao da mu da.
„Nije imao nikoga ko bi obavestio kućnu negu da čeka na te injekcije. Odvela sam ga kod doktora i ispostavilo se, hvala Bogu, da nema nikakve posledice zbog propuštene terapije. Tada je ostao par dana u bolnici, međutim, pustili su ga kući jer nisu mogli više nikako da mu pomognu, a zauzimao je mesto onima koji mogu. Ipak, posle par dana me je pozvala njegova komšinica i saopštila da se teško kreće. Nismo mogli po ceo dan da budemo sa njim pa smo zamolili bolnicu da ostane kod njih dok mu ne obezbedimo dom. Pristali su i tamo je nastala ona fotografija“, objašnjava Biljana.
Uprkos tome što mu stalno manjka društva i kontakta sa ljudima, Šima nije sam na svetu. Ima rođenog brata, koji je takođe bolestan. O njima dvojici je ranije brinula rođaka koja nije više u mogućnosti da ih obojicu obilazi i tako je Šima završio sam. „Nema decu, nikada se nije ženio, nema nikoga. Čini mi se da je oduvek teško živeo, ali ne verujem da je ikad baš bio u težoj situaciji nego tada. Živi od socijalne pomoći i čekao je drva koja je trebalo da obezbedi Centar za socijalni rad, ali nije ih dobio dok ih nisam kontaktirala. Obezbedili smo mu par kubika, ljudi su donosili hranu i garderobu, međutim, prioritet je da mu se sada reši dom u koji će otići na staranje“, kaže Biljana.
Do tada, Šima je u bolnici i obilazi ga samo Biljana i još jedna sugrađanka. Trenutno mu ne treba ništa osim društva, vode, pokoje voćke ili neka grickalica, možda kuvano jelo. Zato je Biljana poslala apel svim dobrim ljudima koji su u blizini i mogućnosti, ali koji pre svega imaju želju da upoznaju deka Šimu, da ga posete i obraduju.
„Mislim da trenutno, pošto se čeka dom, ne vredi ništa da skupljam jer ne znam šta bih sa tim. Lekari ništa ne govore, sem toga da ima karcinom i da ne mogu da mu pomognu. Obezbedili smo mu i štake, ali ne može na njih. Čak i kada ode u dom, ovakva pomoć će mu dobro doći, da mu neko dođe i donese čokoladu, on će se obradovati, prvenstveno poseti. Šima je stvarno divan, skroman je i ne traži puno, ali voli da mu se nešto donese, kao da je svega željan…“, dodaje Biljana.
Iako za deka Šimu čija priča je rastužila Srbiju trenutno ne može da se uradi mnogo, Biljana je nastavila da deli apele o njemu iz jednog jednostavnog, humanog razloga. „Njemu trenutno ne treba pomoć, ali sam sve ovo objavila da bi ljudima došlo do svesti, da bi drugačije gledali na svet i možda drugačije postavili prioritete – da bi se svi uključili pomalo u pomoć drugim ljudima. Nisu u pitanju samo stari, oko nas žive i bolesna deca, porodice koje su socijalno ugrožene. Kad bi se svi skupili i kad bi bilo više ljudi koji iskreno pomažu, bilo bi mnogo manje bola. Verujte, kada im odnesemo neke najosnovnije stvari, oseti se toliko iskrene radosti da to ne može da se opiše, to može samo da se doživi“, poručuje humanitarka Biljana.
