Edita Majić, glumica koja je osamdesetih godina važila za jednu od najlepših u Jugoslaviji, iznenadila je sve svojom odlukom da se zamonaši 2004. godine. Rođena je u Splitu 1970. godine i pokazivala je talenat za glumu od malih nogu. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, bila je jedna od najprepoznatljivijih mladih glumica na jugoslovenskoj sceni.

Svojom pojavom i glumačkim darom privlačila je pažnju, a kritičari su joj predviđali sjajnu karijeru. Međutim, prekretnica u njenom životu dogodila se kada je bila na vrhuncu popularnosti. Iznenada, 2004. godine, Edita je napustila svoj dotadašnji život, karijeru i svet slave i povukla se u samostan karmelićanki u Španiji.

Postala je sestra Edita Marija od Križa, što je iznenadilo mnoge njene kolege, prijatelje i obožavaoce. Edita je objasnila da je taj susret s Bogom bio neočekivan dar njegove ljubavi koji se ulio u njeno biće. Odluka o povlačenju iz javnog života bila je potpuni rez, a izabrala je kontemplativni red karmelićanki poznat po strogosti i životu u tišini, molitvi i askezi.

U samostanu u Španiji, Edita nije imala grejanje u sobi, toplu vodu i spavala je na ležajima od slame. Ipak, pronašla je duhovnu porodicu i način života u kojem se osećala ispunjenom. U jednom intervjuu, objasnila je da je odlučila da postane karmelićanka jer je bila razočarana površnošću života koji je do tada živela.

Pitala se koji je razlog vredan života ako je sve spoljašnje, i ako na kraju sve završava u ništavilu. U tom periodu preispitivanja, Edita je osetila duhovni poziv i odlučila da se posveti potpunoj predanosti Bogu. Njeno povlačenje iz javnosti i sveta zabave bilo je hrabro i radikalno, ali ona je pronašla mir i ispunjenje u svom novom životu.

Edita Majić je primer hrabrosti i predanosti svojoj duhovnoj veri. Njena odluka da se zamonaši i odrekne svetskog života pokazuje snagu njenog karaktera i dubinu njenih uverenja. Iako je mnoge iznenadila svojom odlukom, Edita je pronašla svoje mesto u samostanu i sreću u služenju Bogu.

Njen primer može poslužiti kao inspiracija mnogima koji tragaju za smislom i dubljim duhovnim iskustvom u životu. Edita Majić je pokazala da je moguće napustiti svet slave i materijalnog uspeha kako bi se posvetili duhovnom razvoju i služenju drugima. Njena priča nas podseća da prava sreća i ispunjenje dolaze iznutra, iz dubine našeg bića i odnosa s Bogom.

U današnjem svetu gde je materijalno bogatstvo i slava često postavljeni kao najviši ciljevi, Edita Majić nas podseća na važnost duhovnog blagostanja i unutrašnjeg mira. Njen primer hrabrosti i predanosti može nas inspirisati da preispitamo svoje prioritete i potražimo istinsku sreću u duhovnim vrednostima i ljubavi prema Bogu i bližnjima.