Pre 26 godina, 24. marta 1999. godine, počela je NATO agresija na tadašnju Jugoslaviju, koja je trajala sve do 10. juna te godine. Tokom ovog sukoba, major Zoran Radosavljević, najmlađi pilot koji je upravljao MiG-om 29, izgubio je život u borbi protiv NATO avijacije. Nažalost, poginuo je 26. marta 1999. godine kada je njegov avion pogodila neprijateljska raketa, obeležavajući tako tragičan trenutak u istoriji Srbije.
Zoran Radosavljević rođen je 26. februara 1965. godine u Prištini, u porodici vojnog lica. Njegovo obrazovanje obuhvatilo je osnovnu školu u Beogradu, Vazduhoplovnu gimnaziju u Mostaru, kao i Vazduhoplovnu vojnu akademiju u Puli i Zadru. Njegova strast prema avijaciji i želja da brani domovinu bile su očigledne tokom celog njegovog života.
Kada je počela NATO agresija, Zoranova majka ga je molila da ne leti, međutim, njegov odgovor bio je jasan: „Šta je čovek ako izgubi domovinu? Mi piloti moramo da poletimo i preuzmemo prvi i najjači udar agresora kako bismo spasili bar jedno dete u ovoj zemlji.“ Ova izjava svedoči o njegovoj hrabrosti i odanosti svojoj zemlji.
Njegova sestra Snežana, koja je često govorila o svom bratu, opisala je dan kada je Zoran poginuo kao „najružniji trenutak u mom životu“. Iako su svi znali da se nešto sprema, nikada se ne može dovoljno pripremiti za najgore vesti. Tog dana, Zoran se nije javio, što je bio znak da se nešto dogodilo. Snežana se seća da su se čuli nekoliko sati pre nego što je poginuo, a kada se popodne nije javio, njihova porodica je bila u panici.
Zoran je imao samo 34 godine kada je prvi i poslednji put poleteo u borbi za nebo svoje države. Njegov kolega, pilot Slobodan Perić, trebao je da poleti kao stariji i iskusniji pilot, ali Zoran je insistirao da bude deo misije. Njih dvojica su uzleteli sa auto-puta, jer su avioni već bili izmešteni sa Batajnice, koja je bila cilj bombardovanja. Iako su bili pod navođenjem, neprijateljske rakete su ih pogodile, a Zoranov avion je bio pogođen tik iza kabine.
Tragična sudbina Zorana Radosavljevića ostavila je dubok trag ne samo na njegovu porodicu, već i na celu Srbiju. Njegova hrabrost i posvećenost domovini se pamte i 26 godina nakon tragedije. Snežana, koja i dalje nosi bol zbog gubitka brata, naglašava koliko je Zoran bio svestrana ličnost koja je volela mnoge stvari, uključujući jedriličarstvo.
U znak sećanja na njegovu hrabrost, porodica i prijatelji organizuju različite manifestacije kako bi proslavili njegov život i doprinos. Zoran Radosavljević ostaje simbol otpora i borbe za slobodu, a njegov duh živi i dalje kroz sećanja onih koji su ga voleli. Kako vreme prolazi, važnost očuvanja sećanja na junake poput Zorana postaje sve značajnija, a njegov život služi kao podsticaj za nove generacije.
Na godišnjicu njegove smrti, mnogi se okupljaju da odaju počast njegovoj hrabrosti i da se podsete na sve one koji su dali svoje živote braneći svoju domovinu. U svetu koji se brzo menja, sećanje na Zorana Radosavljevića i njegovu herojsku priču ostaje večna inspiracija za sve nas.
