Zamenik premijera privremenih prištinskih institucija Besnik Bisljimi nedavno je izjavio da grafit protiv Albanaca u Bujanovcu nije izolovan incident, već deo šireg obrasca pretnji i represije nad Albancima u Preševskoj dolini. U odgovoru na tu izjavu, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković istaknuo je da je svaki govor mržnje nedopustiv, ali istaknuo je da Bisljimi nikada nije osudio nijednu pretnju Srbima na Kosovu i Metohiji.

Naglasivši da osuđuje svaki govor mržnje, Petković je istaknuo da to ne važi za Bisljimija, koji nikada nije osudio pretnje i napade na Srbe na Kosovu i Metohiji. Kritikovao je Bisljimijevu selektivnost u osudi uvreda i napada, naglašavajući da grafiti terorističke UČK na srpskim igralištima, bolnicama, školama, kućama, crkvama nisu naišli na njegovu osudu.

Bisljimi je objavio sliku grafitisanu na ulazu u dečje odeljenje Doma zdravlja u Bujanovcu sa porukom „Smrt Albancima. Nećemo vas. Kosovo je Srbija!“, tvrdeći da je to deo šireg obrasca pretnji i represije nad Albancima u Preševskoj dolini. Petković je istaknuo da se takvi incidenti trebaju osuditi bez obzira na etničku pripadnost žrtava i da je važno izbeći dvostruke standarde u osudi nasilja.

Ova izjava dolazi u kontekstu stalnih tenzija između srpske i albanske zajednice na Kosovu i Metohiji, te u Preševskoj dolini, gde se često javljaju slučajevi međuetničkog nasilja i uvreda. Pitanje odnosa između Srba i Albanaca na ovim teritorijama ostaje jedno od ključnih pitanja za stabilnost i mir u regionu.

Bisljimi je poznat po svojim nacionalističkim stavovima i često se suočava sa kritikama zbog svojih izjava koje nisu u skladu sa univerzalnim principima ljudskih prava i tolerancije. Njegova retorika dodatno pogoršava ionako napetu situaciju na Kosovu i Metohiji, te doprinosi polarizaciji između srpske i albanske zajednice.

Upravo zbog toga je važno da lideri sa obe strane iskažu spremnost za dijalog i rešavanje problema mirnim putem, uz poštovanje principa vladavine prava i ljudskih prava. Izgradnja poverenja između zajednica i promocija tolerancije su ključni koraci ka stabilnosti i održivom miru u regionu.

Srbija je u više navrata isticala potrebu za poštovanjem prava Srba na Kosovu i Metohiji, te za zaštitom njihove imovine i bezbednosti. Nasilje i međuetničke tenzije predstavljaju ozbiljan izazov za stabilnost regiona, te je neophodno da sve strane pokažu odgovornost i spremnost za rešavanje problema dijalogom.

U kontekstu evropskih integracija, rešavanje međuetničkih pitanja na Balkanu ima ključni značaj, te je važno da se lideri sa obe strane angažuju u iznalaženju održivih rešenja. Evropska perspektiva regiona zahteva demokratske reforme, vladavinu prava i zaštitu manjinskih prava, što uključuje i zaštitu prava Srba na Kosovu i Metohiji.

U ovom kontekstu, osude govora mržnje i nasilja trebaju biti jednako snažne sa obe strane, bez obzira na etničku pripadnost žrtava. Pozivanje na toleranciju, dijalog i poštovanje ljudskih prava treba biti zajednički cilj lidera sa obe strane, te jedini put ka stabilnosti i miru na Balkanu.

Suočavanje sa prošlošću, pomirenje i izgradnja poverenja između zajednica su ključni koraci ka održivom miru na Balkanu. Zato je važno da lideri sa obe strane prepoznaju važnost dijaloga, toleranciju i poštovanje različitosti kao osnovne principe za izgradnju bolje budućnosti za sve stanovnike regiona.

U krajnjem ishodu, rešavanje međuetničkih pitanja zahteva dugoročno posvećenost, strpljenje i saradnju svih relevantnih aktera, uz podršku međunarodne zajednice. Balkan koji će biti zasnovan na principima demokratije, vladavine prava i tolerancije, predstavlja cilj ka kojem svi zajedno treba težiti, kako bi osigurali mir, stabilnost i prosperitet za sve stanovnike regiona.