Prokuplje i Toplički okrug trenutno nemaju profesionalno pozorište, a inicijativa za njegovu uspostavu pokrenuta je od strane grupe glumaca i građana. Predrag Kotur, jedan od glavnih inicijatora, naglašava da je Prokuplje sa oko 38.000 stanovnika jedini grad na jugu Srbije bez svog profesionalnog teatra. Dok su drugi okruzi, poput Raškog, Jablaničkog i Niškog, već obezbedili teatri u svojim gradovima, Prokuplje, uprkos sticanju statusa grada 2018. godine, i dalje nema ovu kulturnu instituciju.
U prošlosti je u Prokuplju postojalo Okružno narodno pozorište koje je funkcionisalo od 1946. do 1956. godine, ali je zatvoreno bez objašnjenja. Kotur predlaže da se novo pozorište nazove Toplički narodni teatar, i da u prvim godinama rada ima minimalno osoblje, uključujući direktora i dva glumca, dok bi ostali saradnici bili angažovani po ugovoru. Ideja je da se koristi scena u Domu kulture, a da se godišnje pripremaju po dve večernje i dve dečje predstave.
Prokupčani su pokazali svoj interes za pozorište kroz Festival komedije koji se održava u gradu. Na pet predstava, u sali sa kapacitetom od 200 mesta, prodata su hiljadu karata u samo 48 sati, što ukazuje na veliku želju građana za kulturnim sadržajem. Kotur ističe da je posebno važno da najmlađi sugrađani imaju priliku da gledaju dečje predstave, za razliku od vršnjaka u drugim gradovima.
Inicijativa je podržana od strane gradskih vlasti, a do sada je prikupljeno više od 3.200 potpisa za osnivanje pozorišta, a očekuje se da će taj broj rasti. U Prokuplju postoje i glumci koji su završili akademije i žele da ostanu u svom gradu. Budžet potreban za osnivanje pozorišta procenjuje se na 18,5 miliona dinara, što je znatno manje u poređenju sa drugim pozorištima u Srbiji, poput Leskovca čiji godišnji budžet iznosi 127 miliona dinara.
Jedan od ciljeva novog pozorišta je da postane regionalno, ne samo prokupačko, već i da pokrije kulturne potrebe okolnih mesta kao što su Kuršumlija, Blace i Žitorađa. U Kuršumliji je nedavno obnovljen bioskop koji bi mogao da služi kao pozorišna scena, dok Žitorađa i Blace imaju svoje kulturne prostore. Kotur planira da pozove reditelje i angažuje glumce iz drugih pozorišta kako bi obogatio repertoar.
Kada je reč o vlastitom prostoru, Kotur smatra da bi im scena u Domu kulture bila dovoljna za početak. Prve dve godine bi bile godine dokazivanja, a ukoliko bi se pokazali uspešnim, to bi otvorilo mogućnost za veći broj radnih mesta i potrebu za dodatnim prostorom. U trenutnom Domu kulture već postoji amatersko pozorište, što ukazuje na to da bi profesionalne predstave mogle da se uklapaju u postojeći program.
Plan je da se nakon prikupljanja potpisa podnese zahtev za registraciju pozorišta Skupštini grada. U idealnim uslovima, pozorište bi moglo da počne sa radom u septembru 2025. godine, ali sve zavisi od budžetskih mogućnosti grada.
Kotur, koji je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Prištini, već ima iskustva u pozorištu i filmu, igrajući u serijama i filmovima kao što su „Koreni“, „Oluja“ i „Južni vetar“. Njegovo bogato iskustvo u pozorištu, uključujući rad u drugim gradovima i pozorištima, donosi dodatnu vrednost ovoj inicijativi.
Inicijativa za osnivanje profesionalnog pozorišta u Prokuplju je važan korak ka jačanju kulturnog života u ovom delu Srbije, a podrška lokalne zajednice može biti ključna za njen uspeh. S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da postoji velika potreba za pozorištem, kako za odrasle, tako i za decu, što bi moglo doprineti razvoju kulturne svesti i poboljšanju kvaliteta života u ovom regionu.
