„Bolji život“ je jedna od najgledanijih kultnih serija u bivšoj Jugoslaviji, a pratile su je milioni ljudi širom Srbije od 1987. do 1991. godine. Međutim, nedavno je otkrivena greška u scenariju koju je napravio scenarista Siniša Pavić. Greška se odnosi na naslednike koji su se pojavili u testamentu Gigine sestre.
Na početku serije, sestra Gige Moravca umire i ostavlja testament u kojem kao naslednike navodi decu svog brata. Međutim, Saša, Violeta i Slobodan ne mogu jednostavno da podignu tetkin novac, već moraju da ispune određene uslove. Saša mora da diplomira i nađe posao, Violeta mora da se uda, a Slobodan da završi razred sa vrlo dobrim uspehom. Ovi zahtevi su za njih u tom trenutku nezamislivi, ali ispunjavanje istih je ključni zaplet cele serije.
Prema navodima stručnjaka, naslednici nisu morali da ispunjavaju te zahteve. Ukoliko bi se jednostavno odlučili da ne prihvate nasledstvo, sav novac bi pripao Gigi kao jedinom zakonskom nasledniku. Tako bi Popadići odmah uzeli pare, platili Macoli spomenik, i serija bi se završila pre nego što je i počela.
„Bolji život“ je prvi put prikazan 1987. godine, a od tada je doživeo brojne reprize. Glavne uloge tumačili su Svetlana Bojković, Marko Nikolić, Boris Komnenić, Lidija Vukićević i Dragan Bjelogrlić, a režiju su potpisali Mihailo Vukobratović, Andrija Đukić i Aleksandar Đorđević.
Zanimljivo je da je glumica Vera Čukić odbila ulogu Emilije Popadić u „Boljem životu“ i priliku da stekne svetsku slavu u filmu „Barbarela“ Rožea Vadima, supruga glumice Brižit Bardo.
Serija „Bolji život“ ostaje jedan od najznačajnijih projekata u istoriji jugoslovenske televizije, sa svojim specifičnim humorom, dramom i likovima koji su osvojili srca gledalaca širom regiona. S obzirom na to da je doživela veliki uspeh i popularnost, ne čudi što su se mnogi zaljubili u priču o porodici Popadić i njihovim avanturama.
Iako je otkrivena greška u scenariju, to ne umanjuje značaj i uticaj serije „Bolji život“ na jugoslovensku kinematografiju i kulturu. Ona je ostavila neizbrisiv trag u sećanjima generacija koje su je pratili i koje je i danas rado gledaju u reprizama.
Sa svojim prepoznatljivim likovima, zanimljivim zapletima i duhovitim dijalozima, „Bolji život“ je postao deo kolektivne memorije i kulture bivše Jugoslavije. Njegova popularnost i relevantnost i danas svedoče o kvalitetu i vrednosti ovog projekta koji je obeležio jedno vreme i ostavio neizbrisiv pečat na domaćoj televiziji.
Uprkos grešci u scenariju, serija „Bolji život“ ostaje omiljeni klasik koji će zauvek živeti u srcima gledalaca i podsećati nas na jedno vreme kada su se ljudi okupljali pred malim ekranima da uživaju u avanturama porodice Popadić. Njena jedinstvena priča i likovi ostaju nezaboravni deo jugoslovenske televizijske baštine i simbol jednog vremena koje je zauvek ostalo u sećanjima generacija koje su odrasle uz ovu kultnu seriju.
