Grupa studenata i građana već deset noći zaredom blokira zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku. Ova akcija onemogućava zaposlenima da dođu na svoja radna mesta, a organizatori smatraju da na taj način ukazuju na trenutne probleme i nezadovoljstvo u društvu.
Blokada je deo šireg protesta koji se već duže vreme odvija u Srbiji, a koji se fokusira na pitanja slobode medija, transparentnosti u vlasti i borbu protiv korupcije. Studenti su se pridružili pokretu kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji, a posebno se osvrću na pitanje obrazovanja i budućnosti mladih. Smatraju da vlasti ne slušaju njihove zahteve i da je neophodno da se čuje njihov glas.
RTS je u svom saopštenju naglasio da je zbog blokade prvi put nije prenosio uživo pomen zaposlenima koji su poginuli u NATO bombardovanju zgrade RTS-a pre 26 godina. Tog dana, 23. aprila 1999. godine, prilikom napada, poginulo je 16 radnika ovog medijskog javnog servisa. Ova godišnjica ima poseban značaj za zaposlene u RTS-u i svakako je značajan trenutak u istoriji medija u Srbiji.
Tokom današnje blokade, koja se poklopila sa godišnjicom tragedije, nije bilo skandiranja, pevanja, zvukova pištaljki i vuvuzela kao prethodnih dana. Prisutni studenti i građani su se ponašali tiše, što je verovatno bilo u skladu sa poštovanjem prema poginulim radnicima. Manji broj okupljenih ukazuje na to da je možda deo ljudi odlučio da se povuče iz protesta, ili da je opala energija i entuzijazam među učesnicima.
Protesti su počeli kao odgovor na niz događaja koji su izazvali ogorčenje među građanima, uključujući medijske cenzure, nasilje nad novinarima i sve lošiju situaciju u obrazovanju. Studenti su se organizovali preko društvenih mreža i pozvali svoje kolege na akciju, koja se brzo proširila na širu javnost. Ključni zahtevi uključuju veću slobodu medija, hitne reforme u obrazovanju i odgovornost vlasti prema građanima.
U proteklih nekoliko dana, protesti su privukli pažnju medija i javnosti, ali i izazvali različite reakcije vlasti. Dok neki zvaničnici smatraju da su zahtevi studenata i građana legitimni, drugi su ih označili kao pokušaj destabilizacije trenutne vlasti. Ova podeljenost u društvu samo dodatno komplikuje situaciju i otežava dijalog između vlasti i protesta.
Iako je blokada RTS-a izazvala određene tenzije, organizatori su istakli da im nije cilj da ometaju rad medija, već da skrenu pažnju na važne teme i probleme sa kojima se suočava društvo. Oni smatraju da su mediji ključni u oblikovanju javnog mnjenja i da je njihova sloboda od suštinskog značaja za demokratske procese.
Studenti i građani su tokom protesta često isticali da se bore za bolje sutra, ne samo za sebe, već i za buduće generacije. Njihova borba je usmerena ka uspostavljanju društva u kojem će se poštovati ljudska prava, sloboda govora i radna prava.
U narednim danima očekuje se da će protesti trajati, a organizatori najavljuju nastavak akcija sve dok ne budu ostvareni njihovi zahtevi. Njihova odlučnost da ostanu na ulici i bore se za svoje pravo na slobodu i pravdu predstavlja nadu za bolje sutra u Srbiji. U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se građani bore za svoje osnovne vrednosti i principe, što može imati dugoročne posledice na društvo kao celinu.
