Evropska komisija (EK) je nedavno iznela optužbe protiv američkih tehnoloških giganata, kompanija Gugl i Epl, za kršenje pravila koja se odnose na digitalna tržišta. Ove tvrdnje su postavljene u kontekstu Zakona o digitalnim tržištima EU (DMA), koji je usvojen radi regulisanja ponašanja velikih tehnoloških kompanija u Evropi.
Prema informacijama koje je objavio Gardijan, EK je pokrenula formalne mere protiv Epla i Alfabeta, matične kompanije Gugla. Ove dve kompanije se smatraju među pet najvrednijih na svetu po tržišnoj kapitalizaciji, a njihove aktivnosti su predmet pažnje regulatornih tela zbog mogućih monopolskih praksi.
Zakon o digitalnim tržištima je usvojen sa ciljem da se obezbedi fer konkurencija na tržištu i da se zaštite manji igrači i potrošači. Optužbe protiv Gugla i Epla uključuju različite aspekte poslovanja, kao što su zloupotreba tržišne moći i otežavanje pristupa konkurentima. U suštini, EK tvrdi da ove kompanije koriste svoj dominantan položaj da bi nametnule nepovoljne uslove drugim učesnicima na tržištu.
Jedna od ključnih tačaka ovog zakona je da se kompanije koje su označene kao „gatekeepers“ (čuvari vrata) obavezuju da poštuju određena pravila, uključujući transparentnost u poslovanju i fer uslove za konkurenciju. Kršenje ovih pravila može dovesti do teških kazni. Naime, kompanije mogu biti kažnjene sa čak 10 procenata svog globalnog prihoda, a ukoliko dođe do ponovljenog prekršaja, ta kazna može porasti na 20 procenata.
Ove mere su deo šireg trenda u Evropi, gde se regulatori sve više fokusiraju na kontrolu velikih tehnoloških kompanija. U poslednjih nekoliko godina, EU je uvela razne regulative kako bi se osiguralo da tehnološki divovi ne zloupotrebljavaju svoj položaj na tržištu. To uključuje i strože mere protiv dezinformacija, zaštitu privatnosti podataka i regulaciju online platformi.
Gugl i Epl su do sada imali brojne sukobe sa evropskim regulatorima. Na primer, Gugl je prethodno kažnjen zbog monopolskih praksi, a Epl se suočio sa kritikama zbog načina na koji upravlja svojom App Store platformom. Ove kompanije su često optuživane da favorizuju svoje proizvode i usluge na račun konkurencije, što je u suprotnosti sa načelima fer tržišne utakmice.
Reakcija ovih kompanija na aktuelne optužbe još uvek nije zvanično saopštena, ali se očekuje da će se braniti tvrdnjama o tome da su njihove prakse u skladu sa zakonom. U prošlosti su obe kompanije izrazile nezadovoljstvo prema evropskim regulativama, smatrajući ih prekomernim i restriktivnim.
Ova situacija dodatno naglašava izazove sa kojima se suočavaju velike tehnološke kompanije u globalizovanom svetu. Dok sa jedne strane postoji potreba za inovacijama i razvojem novih tehnologija, sa druge strane, postoji i potreba za regulacijom kako bi se obezbedila prava potrošača i fer konkurencija.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da će se regulatorni pritisci na tehnološke gigante verovatno nastaviti. EU je već najavila da će nastaviti da razvija svoja pravila kako bi se prilagodila brzim promenama u digitalnom svetu. Očekuje se da će se slične mere preduzimati i u drugim delovima sveta, gde regulatori pokušavaju da uhvate korak sa brzim razvojem tehnologije i njenim uticajem na društvo.
Iako su izazovi veliki, cilj regulative je jasan: obezbediti da digitalna tržišta budu otvorena, pravedna i konkurentna, te da svi učesnici imaju jednake šanse. Samo vreme će pokazati kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na budućnost velikih tehnoloških kompanija.
