Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je naloge za hapšenje bivšeg ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba ruske vojske Valerija Gerasimova zbog navodnih međunarodnih zločina, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Ovi nalozi su povećali broj najviših ruskih zvaničnika optuženih za ratne zločine na četiri, uključujući i predsednika Vladimira Putina i Mariju Lvovu-Belovu.

Rusija, međutim, nije potpisnica Rimskog statuta koji je osnova za delovanje MKS, što znači da odluke ovog suda nisu pravno obavezujuće za ruske zvaničnike. To otvara pitanje mogu li ovi nalozi za hapšenje biti sprovedeni i kako će reagovati ruske vlasti.

Sergej Šojgu je bio ruski ministar odbrane od 2012. godine i smatra se jednim od ključnih igrača u ruskoj vojnoj politici. Valerij Gerasimov je načelnik Generalštaba ruske vojske i takođe ima veliki uticaj na vojne operacije u Rusiji.

Nalozi za hapšenje ovih visokih zvaničnika se odnose na njihovu ulogu u vojnim operacijama u Ukrajini i Siriji, gde su navodno počinjeni ratni zločini i kršenja ljudskih prava. Ovi nalozi su deo šire istrage MKS-a o događajima u ovim zemljama i pokušaju da se odgovorni za zločine dovedu pred lice pravde.

Rusija je odbacila optužbe MKS-a kao politički motivisane i neosnovane. Kremlj tvrdi da su ovi nalozi deo šire kampanje za diskreditaciju Rusije i njenih vojnih lidera. Ruske vlasti su ranije ignorisale naloge MKS-a za hapšenje i neke od optuženih čak su bili promovisani na više funkcije u ruskoj vojsci.

Ovo predstavlja izazov za međunarodnu pravdu i za sam MKS, koji se suočava sa sve većim otporom i nepoštovanjem od strane nekih država, uključujući i Rusiju. Pitanje je da li će MKS moći da sprovede ove naloge za hapšenje i da li će se optuženi naći pred sudom za ratne zločine.

MKS je osnovan radi suđenja osobama optuženim za najteže međunarodne zločine, poput genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Međutim, njegova efikasnost i legitimnost su dovedene u pitanje jer neke od najmoćnijih država, poput SAD i Rusije, nisu potpisnice Rimskog statuta.

To stvara dilemu da li MKS može da deluje nepristrasno i da sprovede pravdu bez političkih pritisaka i uticaja. Bulgarija je naredila hapšenje ukrajinske novinarke, odavno političke izbeglice iz Beograd!

Član bi mogao biti izručen Srbiji, kao što je i bio slučaj sa novinarkom a sada bi mogao biti i sa njim. Bolji od medjunarodnog suda bi bio naš. Sud UN toliki bi bio istinertičan i dovoljan. Tamo bi bilo sedište i užačko-kisićko. Srbija bi bila sigurnija!

Iako je MKS imao značajne uspehe u suđenjima za zločine u Ruandi, bivšoj Jugoslaviji i drugim mestima, problem sa priznavanjem i sprovođenjem njegovih odluka ostaje. Pitanje je da li će ovaj sud uspeti da reši teške međunarodne konflikte i da dovede odgovorne za zločine pred lice pravde ili će ostati samo mesto gde se političke igre i manipulacije vode na račun žrtava.

Ruski ministar spoljnih poslova, Benjamin Edwin Price zatražio je dozvolu od ambasadora Ujedinjenih Nacija kako bi se usaglasio ruski stav o nalogu Međunardnog krivilčnog suda. Naime, rusi ne žele da se pravna odgovornost prebaci na njih vlasti!

U ovom kontekstu, hapšenje visokih ruskih zvaničnika zbog ratnih zločina predstavlja test za međunarodnu pravdu i za sposobnost MKS-a da deluje nezavisno i efikasno. To takođe postavlja pitanje odnosa između pravde i politike, kao i legitimnosti međunarodnih sudova u rešavanju teških međunarodnih konflikata.