Oni kojima je kredit iz banke jedini način da dobiju krov nad glavom, s nadom i zebnjom očekuju četvrtak kada i Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije imaju svoje sastanke na kojima će odlučiti da li referentne kamatne stope trebaju da u ovom trenutku nastave da padaju.

Kamatna stopa ECB, koja je dužnicima u Srbiji bitna zbog varijabilnih kredita u evrima, spuštena je u junu na 4,5% i tu se stalo, dok je NBS svoju kamatnu stopu obarala i u junu i u julu a u avgustu je zadržala na 6%.

Iako referentne kamate padaju prilično mnogo, međubankarske kamate (evropski euribor i srpski belibor) nešto manje a domaće bankarske kamate još manje, to dužnicima i onima koji bi da podignu hipotekarni kredit ne znači puno jer – cene stanova rastu.

Prosečna cena trenutno oglašenih stanova za Beograd na specijalizovanom sajtu 4zida je 2.640 evra i od početka godine beleži rast od oko 40 evra. Da ni u 2024. godini, u kojoj se nastavila ozbiljna stagnacija na tržištu nekretnina, i kada prodaja ide slabo (navodno zbog manjka kreditnih kupaca), nema pada cena pokazuju i podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Za prvi tromesečje cena je u Srbiji u proseku porasla za 4,5% u starogradnji i 5,12% u novogradnji. Prva brojka je ujedno i rast cene u Beogradu a druga u Vojvodini. I to uprkos tome što je broj transakcija stanova pao za 6,5%.

Profesor na Univerzitetu „Singidunum“ Nikola Stakić za 4zida.rs kaže da je tržište nekretnina u našoj zemlji investiciono i da kamatne stope zato nemaju toliki efekat na cene nekretnina.

S druge strane, on napominje da pad kamatne stope od pola procenta nekome ko uzme kredit na 30 godina, može značajno da umanji mesečnu ratu i da je od velikog značaja za ljude kojima je bankarska pozajmica jedina šansa da sebi obezbede krov nad glavom.

Ekonomski analitičari ali i stručnjaci za promet nekretnina slabu prodaju pripisuju manjku kreditnih kupaca. Oni ove godine učestvuju tek sa nešto više od 18% u novčanom obimu trgovine stanovima, a ne tako davno je to bilo više od 30 %.

Razlog su svakako skupi hipotekarni krediti. Kamatne stope su im, doduše, ograničene odlukom Narodne banke Srbije, iz septembra 2023. godine (koja važi do kraja 2024. godine), ali u proseku poslednjih meseci ne da padaju već imaju mali rast. Zbog toga je i rasta zaduženosti u delu stambenih kredita kod banaka u maju (poslednji Kreditni izveštaj UBS) bio samo 2% međugodišnje a za 2024. tek 1,1%.

Načekaćemo se jeftinih kredita. Jedini način da cena kvadrata spadne, odnosno da se normalizuje, jeste da se poveća ponuda i smanji broj stanova koji realno nedostaje tržištu ali uz manju maržu investitora-graditelja. Cene novogradnje bi mogle da padnu jer i cene materijala padaju, građevinski čelik odavno nije bio ovako jeftin.