U Srbiji će u narednim godinama biti sve češće poplave, suše i zime bez snega, upozorava klimatolog Vladimir Đurđević. Klimatske promene mogu biti intenzivnije ako se nastavi zagađenje fosilnim gorivima i ispuštanjem emisija CO2 u atmosferu. Procenjuje se da je Srbija od 2000. godine izgubila između 7 i 8 milijardi evra zbog klimatskih promena, a šteta od suše samo ove godine mogla bi iznositi milijardu evra.

Kako bi se smanjili troškovi šteta posle vremenskih nepogoda, Đurđević savetuje poljoprivrednicima da razmišljaju o uzgoju otpornijih kultura i promeni vremena sadnje. Građevinski sektor treba da razmotri aktuelne klimatske izazove pri planiranju izgradnje. Turistički sektor takođe mora razmisliti o promenama – na primer, ne bi trebalo planirati izgradnju novih žičara na planinama zbog manjeg snega, već razvijati letnje turističke sadržaje.

Planiranje zimskog turizma treba pratiti dugoročne trendove, jer iako povremeno može biti godina sa više snega, dugoročno će ga biti sve manje. Treba razmisliti o transformaciji turističkog sektora i razvijanju letnjih ponuda na planinama. Procenjuje se da su klimatske promene uticale na rast BDP-a u Srbiji, a nekadašnje ekstremne vremenske prilike su direktno uticale na rast BDP-a.

Štete od klimatskih promena pokazuju koliko je važno prilagoditi se novonastalim uslovima. Važno je da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se ublažile posledice sve češćih vremenskih ekstrema. Očekuje se da će se nove generacije morati prilagoditi manjku snega i promenama u vremenskim uslovima, a to je posledica našeg neodgovornog odnosa prema životnoj sredini. Srbija gubi značajne ekonomske resurse zbog klimatskih promena, što dodatno naglašava važnost preduzimanja adekvatnih mera kako bi se ublažile štetne posledice.