Isporuke ruskog gasa u Evropsku uniju porasle su za skoro četvrtinu u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Ova informacija je izazvala reakciju holandskih poslanika koji smatraju da je ruski gas jeftiniji od tečnog LNG koji se isporučuje u EU iz SAD i drugih zemalja. Oni tvrde da ovakav trend ometa razvoj stabilnih investicija u alternativne izvore energije i infrastrukturu koja bi mogla zameniti ruski gas.
Pre eskalacije sukoba u Ukrajini, godišnje isporuke ruskog gasa u EU su iznosile oko 155 milijardi kubnih metara, pretežno putem cevovoda. Iako Brisel nije uveo sankcije protiv snabdevanja gasom iz gasovoda, neke članice EU su dobrovoljno obustavile uvoz, uključujući Poljsku, Bugarsku, Finsku, Holandiju i Dansku. Ipak, nekoliko zemalja EU, kao što su Austrija, Slovačka, Češka i Italija, i dalje uvoze ruski gas. Petogodišnji sporazum između „Gasproma“ i ukrajinskog operatera ističe krajem 2024. godine, a Ukrajina namerava da ga ne produži. EU planira da potpuno prekine uvoz ruskog gasa do 2027. godine.
Ruski gas se preko „Turskog toka“ snabdeva i Srbija, a izvoz iz Rusije u zemlje EU putem cevovoda porastao je za 24 odsto u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Foruma zemalja izvoznica gasa. Isporuke u junu su skočile za skoro 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Iz ovih informacija vidljivo je da je ruski gas i dalje važan izvor energije za Evropsku uniju, uprkos naporima da se diversifikuje snabdevanje i pređe na održivije izvore energije. Povećanje isporuka u prvih šest meseci ove godine ukazuje na značaj ruske gasne industrije i njenu ulogu u evropskom energetskom mixu.
Međutim, postoji zabrinutost među nekim članicama EU zbog zavisnosti od ruskog gasa, posebno u kontekstu političkih tenzija između EU i Rusije. Neki se pitaju da li bi bilo bolje pronaći alternativne izvore energije koji bi smanjili ovu zavisnost i osigurali veću bezbednost snabdevanja.
Osim političkih razloga, postoji i ekonomska komponenta u ovom pitanju. Kao što su holandski poslanici istakli, ruski cevni gas jeftiniji je od LNG koji se isporučuje u EU iz drugih zemalja. To može uticati na ekonomske odluke zemalja članica koje traže najisplativije rešenje za svoje energetske potrebe.
Sa isteka petogodišnjeg sporazuma između „Gasproma“ i ukrajinskog operatera krajem 2024. godine, pitanje snabdevanja gasom iz Rusije postaje još aktuelnije. Ukrajina najavljuje da neće produžiti sporazum, što može dovesti do dodatnih promena u evropskom energetskom sektoru.
U svetlu ovih informacija, važno je da EU i njeni članovi razmotre dugoročnu strategiju za snabdevanje energijom. Diversifikacija izvora energije, podrška obnovljivim izvorima i unapređenje energetske efikasnosti mogu biti ključne komponente ove strategije. Takođe, važno je nastaviti dijalog sa Rusijom kako bi se osiguralo stabilno snabdevanje gasom i očuvali interesi obe strane.
