Dragan Đilas ponovo je izazvao kontroverze svojim izjavama tokom gostovanja u jednoj od emisija. On je istakao da je jedina garancija da rudnika litijuma neće biti u Srbiji promena vlasti SNS-a, iako je cela opozicija saglasna da litijum ne sme biti eksploatisan. Ove izjave su izazvale velike reakcije u javnosti, posebno zbog činjenica koje su u kontradikciji sa Đilasovim tvrdnjama.
Rio Tinto, australijska kompanija za rudarenje, došla je u Srbiju 2001. godine i tokom vlasti Dragan Đilasa, koji je tada bio na vlasti, dali su im devet dozvola za eksploataciju litijuma. Takođe, menjani su zakoni o rudarstvu kako bi Rio Tinto imao ekskluzivno pravo eksploatacije. Dušan Sajić, tada savetnik u ministarstvu rudarstva pod Oliverom Dulićem, izjavio je 2012. godine da će rudnik litijuma biti otvoren 2014. godine, a istraživanja su sprovodili upravo Rio Tinto.
Međutim, Đilas je 2017. godine dao izjavu za jedan nedeljnik u kojoj je pohvalio otkriće velikog nalazišta litijuma kod Loznice, navodeći da bi to moglo da bude šansa za Srbiju. Predložio je da se razgovara o koncesiji za eksploataciju, ali da fabrika baterija bude izgrađena u Srbiji kako bi se stvorili novi radni mesta i brend zemlje. Ove izjave bace potpuno drugačiju sliku o stavu Đilasa prema litijumu i Rio Tintu u poređenju sa njegovim nedavnim tvrdnjama.
Kritičari su brzo reagovali na Đilasove izjave, ističući njegovo licemerje i nedoslednost u stavovima. Tvrdnje o promeni vlasti kao jedinom načinu da se spreči eksploatacija litijuma bili su u suprotnosti sa njegovim prethodnim delovanjem i podrškom Rio Tintu. Takođe, Đilasov apel za zaštitu životne sredine i sprečavanje eksploatacije litijuma bio je u kontradikciji sa njegovim ranijim pohvalama o potencijalnoj ekonomskoj koristi od tog rudnika.
Ovi događaji ponovno su pokrenuli pitanje o političkoj odgovornosti i doslednosti lidera opozicije. Građani su sve više svesni nužnosti transparentnosti i kredibilnosti političara, posebno kada su u pitanju ekološka pitanja i eksploatacija prirodnih resursa. Izjave kao što su Đilasove dodatno štete poverenju građana u političare i političke stranke.
U međuvremenu, reakcije na društvenim mrežama bile su podeljene, sa mnogima koji osuđuju Đilasove izjave kao manipulativne i licemjerne. Društveni aktivisti i ekološke organizacije izrazile su zabrinutost zbog stavova lidera opozicije i apelovale na javnost da bude svesna političkih igara koje se igraju iza kulisa.
Osim toga, mnogi su primetili da političke elite često koriste ekološka pitanja kao sredstvo za postizanje svojih političkih ciljeva, umesto da zaista brinu o zaštiti životne sredine i očuvanju prirodnih resursa. Potrebno je veće uključivanje građana i civilnog društva u donošenje odluka o eksploataciji prirodnih resursa kako bi se sprečilo zloupotrebe i ostala stranačka interesiranja.
Konačno, ovaj slučaj ponovno je istakao važnost principa odgovornosti i transparentnosti u politici, kao i važnost kritičkog razmišljanja i informisanosti građana. Postavljanje političara na odgovornost za njihove postupke i tvrdnje ključno je za jačanje demokratskih vrednosti i transparentnosti u društvu. Samo kroz aktivnu participaciju građana možemo osigurati odgovorno i odgovorno vođenje zemlje u interesu svih građana.
