Presuda koja je donesena ubici Urošu Blažiću i njegovom ocu Radiši Blažiću izazvala je veliku kontroverzu i nezadovoljstvo među ožalošćenim članovima porodica žrtava, kao i među građanima zemlje. Uroš Blažić je 4. maja prošle godine bez ikakvog razloga ubio Petra Mitrovića (25) iz Malog Orašja, zajedno sa još osam žrtava, te teško ranio 12 ljudi. Prvostepenom presudom Višeg suda u Smederevu, Blažići su osuđeni na po 20 godina zatvora, maksimalne kazne po Krivičnom zakonu zemlje.

Biljana Mitrović, majka ubijenog Petra, ističe da je presuda premala i nepravedna za sve one koji su izgubili živote u ovom krvavom pohodu. Ona je provela 50 dana pored Petra u bolnici, moleći se za njegovo zdravlje, ali nažalost, on je preminuo. Biljana ističe da svaki dan živi sa bolom za sinom i da joj je teško da se pomiri sa njegovim gubitkom. Petar je bio omiljen u društvu, imao je brojne planove koje nije uspeo da ostvari, ali se trudi da njegovi brat Nikola i sinovi Jovan i da realizuju.

Pored folklornog kluba koji je vodio, Petar je bio poznat po svom odgovornom i ozbiljnom radu sa decom, vodeći ih i na kampove i putovanja. Biljana se seća kako su deca svakog dana odlazila u crkvu da se mole za Petra dok je bio u bolnici. Nedostatak Petra posebno se oseća tokom praznika, jer je voleo sneg i okupljanja sa prijateljima. Biljana ističe da je ponosna na svog sina i da se trudi da održi njegovu uspomenu živom.

Presuda Urošu Blažiću i njegovom ocu izazvala je različite reakcije u javnosti. Sudija Lidija Jovanovski istakla je da je izrečena kazna, iako nije pravična, jedina moguća zbog zakonskih odredbi. Uroš Blažić priznao je izvršenje svih krivičnih dela, a sud je utvrdio da je postupao sa umišljajem, bezobzirno i brutalno. Ožalošćeni porodice žrtava i građani zemlje ne smatraju da je presuda adekvatna za tako teške zločine koje je Blažić počinio.

Ovaj slučaj masovnog ubistva i ranjavanja izazvao je veliku tugu i bol među porodicama žrtava, ali i duboko nezadovoljstvo presudom koja je donesena. Nepravda koja je naneta porodicama i žrtvama ovog zločina ostavlja trajne ožiljke i teško se može zaboraviti. Potrebno je da pravosuđe preduzme adekvatne mere kako bi se osigurala pravda i sigurnost građana zemlje.