Priština je započela napore ka članstvu u Savetu Evrope, dok političko Sarajevo istovremeno nastoji gurati rezoluciju o Srebrenici na pozornicu Ujedinjenih nacija. Ova dva procesa, iako se čine paralelnima, odvijaju se uz podršku velikih sila koje djeluju kao mentori. Krajnji cilj je da se Srbiji i srpskom narodu naplati sve što su prošli.

Kosovo je nedavno dobilo zeleno svetlo da započne proces pristupanja Savetu Evrope, nakon što je Evropski savet usvojio preporuku o priključenju ove balkanske zemlje. Ova odluka označava značajan korak za Kosovo ka evropskom putu, a očekuje se da će se članstvo doprineti unapređenju pravne države, ljudskih prava i demokratije u zemlji.

Sa druge strane, političko Sarajevo intenzivno radi na guranju rezolucije o Srebrenici na pozornicu Ujedinjenih nacija. Rezolucija se odnosi na genocid koji se dogodio u ovom bosanskom gradu 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba ubile više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dječaka. Ova rezolucija ima za cilj da osudi zločine počinjene u Srebrenici i da obezbedi pravdu za žrtve i njihove porodice.

Oba ova procesa se odvijaju uz snažnu podršku velikih sila, koje se pojavljuju kao mentori u ovim pitanjima. Sa jedne strane, Evropska unija podržava Kosovo u njihovim naporima ka članstvu u Savetu Evrope, dok se sa druge strane Sjedinjene Američke Države aktivno zalažu za usvajanje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

Iza ovih procesa stoji očigledna politička agenda koja ima za cilj pritisnuti Srbiju i srpski narod u regionu. Postavlja se pitanje da li je prava namera da se pravda i istina o zločinima iz prošlosti donesu na videlo ili se radi o političkoj igri moćnih država koje žele iskoristiti ova pitanja za postizanje svojih ciljeva.

Srbija je do sada pokazala otpor prema obe ove inicijative. Premijerka Ana Brnabić izjavila je da Srbija ne namerava priznati Kosovo kao nezavisnu državu i da će se boriti protiv svih pokušaja da se to promeni. Takođe, srpski zvaničnici su odbacili rezoluciju o Srebrenici kao neprihvatljivu i nepravednu prema srpskom narodu.

Napetosti između Srbije, Kosova i Bosne i Hercegovine već su prisutne zbog dugogodišnjih političkih, teritorijalnih i nacionalnih sporova u regionu. Dodavanje novih elemenata poput članstva Kosova u Savetu Evrope i usvajanja rezolucije o Srebrenici može dodatno pogoršati odnose između ovih zemalja i dovesti do novih političkih kriza.

Sve ovo se dešava u kontekstu nastavka međunarodnih napora da se reše pitanja ratnih zločina i pomire u regionu bivše Jugoslavije. Mnogi smatraju da je neophodno suočiti se sa prošlošću, priznati zločine i doneti pravdu za žrtve kako bi se postigao mir i stabilnost u regionu.

Međutim, postavlja se pitanje da li su ovi potezi zaista usmereni ka postizanju pravde ili se radi o političkim igrama velikih sila koje koriste ove teme kao sredstvo za svoje interese. Da li će rezolucija o Srebrenici zaista doprineti pomirenju i miru u regionu ili će samo produbiti podele i napetosti među narodima?

U svakom slučaju, očekuje se da će ovi procesi i dalje izazivati polemike i tenzije u regionu, dok će međunarodne sile nastaviti da se mešaju u unutrašnja pitanja balkanskih zemalja. Pitanje je da li će pravda i istina na kraju prevladati ili će politika moći i interesa ostati dominantni faktori u rešavanju problema bivše Jugoslavije. Sve ovo ostaje da se vidi u narednim mesecima i godinama.