Spomenik generalu Draži Mihailoviću izazvao je ozbiljne polemike u Beogradu, kao da se nalazimo u 1944. godini, a ne 2024. godini. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je izgradnju spomenika na Terazijskom platou, što je izazvalo oštru reakciju političara i intelektualaca. Iako postoji zakon koji izjednačava prava ravnogoraca i partizana, mnogi se ne slažu sa podizanjem spomenika Draži Mihailoviću.
Među političarima koji podržavaju inicijativu gradonačelnika je Srpski pokret obnove, ističući pritom značaj koji je general Mihailović imao tokom Drugog svetskog rata. Sa druge strane, stranka na čijem je čelu Rasim Ljajić, Socijaldemokratska partija Srbije, ne podržava inicijativu, tvrdeći da bi to bilo prekrajanje istorije zemlje. Mnogi intelektualci i političari smatraju da bi trošenje novca građana na spomenik Mihailoviću bilo neprikladno, s obzirom na ideološku matricu iz prošlosti koju je zastupao.
Postavljanje spomenika Draži Mihailoviću nadmašilo bi konflikte iz prošlosti i označilo prekid sa komunističkom tradicijom, sa zakašnjenjem u odnosu na druge zemlje. Iako postoji spomenik generalu Mihailoviću u Ivanjici i na Ravnoj Gori, postavljanje još jednog u Beogradu izazvalo bi političke i društvene otpore. Kultura sećanja u Srbiji još uvek je opterećena političkim interesima, umesto da se bazira na istorijskim činjenicama.
Podrška za podizanje spomenika Draži Mihailoviću dolazi i od akademika Matije Bećkovića, koji je predložio da se koristi već postojeći spomenik iz Libertvila u SAD. Ipak, mnogi se slažu da bi to značilo prekid sa prethodnom ideologijom i tradicijom. Srpsko društvo je i dalje podeljeno kada je reč o kulturi sećanja, što je zakasnelo u odnosu na druge zemlje koje su postigle nacionalno pomirenje nakon Drugog svetskog rata.
Istoričar Goran Miloradović ističe da bi postavljanje spomenika Draži Mihailoviću predstavljalo raskid sa komunističkom tradicijom i ideologijom, što bi moglo izazvati političke i društvene otpore. Srpska javnost još uvek nije shvatila da se kultura sećanja gradi na političkim interesima, umesto na istorijskim činjenicama.
Sociolog Slobodan Vuković ističe da je srpsko društvo veoma podeljeno kada je reč o kulturi sećanja, što ga čini najpodeljenijim na svetu. Podseća da su drugi narodi postigli nacionalno pomirenje brzo nakon rata, dok se u Srbiji još uvek vodi oštra polemika o prošlosti. Vuković smatra da bi razuman sukob mišljenja doprineo napretku društva, ali da ostrašćena podela samo zaustavlja napredak.
Polemika oko spomenika generalu Draži Mihailoviću podseća na slične rasprave koje su se vodile u prošlosti, kada se govorilo o premeštanju Titovog groba. Advokat Toma Fila se seća vremena kada se prvi put govorilo o izmeštanju Titovog groba, ali i pita se šta bi bilo sa Jovankom Broz, ukoliko bi se to zaista sprovelo.
Na kraju, postavljanje spomenika Draži Mihailoviću u Beogradu izazvalo je duboku podelu u društvu, sa političarima i intelektualcima koji se suprotstavljaju podizanju spomenika zbog političkih i ideoloških razloga. Kultura sećanja u Srbiji još uvek je opterećena prošlošću, umesto da se bazira na istorijskim činjenicama i nacionalnom pomirenju.
