U kratkom videu koji je izazvao brojne reakcije, portparol Bele kuće, Karolin Levit, iznela je spisak prioriteta USAID-a, koji su mnogi označili kao „ludačke“. Među ovim prioritetima posebno se ističe promocija transdžender pokreta, što je izazvalo debate o ulozi stranih donacija u oblikovanju društvenih normi u Srbiji. Levit je naglasila da je USAID uložio 1,5 miliona dolara u Srbiju kako bi podržao radna mesta fokusirana na DEI (Raznolikost, jednakost i inkluzija).
Ovaj potez izazvao je podeljene reakcije među građanima Srbije. Dok su neki podržali ideju o većoj raznolikosti i inkluziji, drugi su izrazili zabrinutost da se kroz ovakve inicijative nameću vrednosti koje nisu u skladu sa tradicionalnim normama i verovanjima u zemlji. Kritičari tvrde da bi ovakve donacije mogle da utiču na društveni i kulturni identitet Srbije, a neki su čak otišli i korak dalje, nazivajući to oblikom „kulture otkazivanja“.
U videu su prikazani i drugi prioriteti USAID-a koji se tiču različitih aspekata ljudskih prava, kao i podrške manjinskim grupama. Međutim, naglasak na transdžender pokretu bio je ono što je najviše privuklo pažnju medija i javnosti. Mnogi smatraju da je ovakva vrsta podrške neophodna, dok drugi smatraju da se time direktno ugrožava tradicionalna porodica i vrednosti koje su duboko ukorenjene u srpskom društvu.
Levit je takođe ukazala na to da su sredstva namenjena za obuke i edukaciju o pravima manjina, kao i za podršku organizacijama koje se bore protiv diskriminacije. Ovaj aspekt je naišao na pohvale od strane nekih nevladinih organizacija koje se bore za ljudska prava, dok su druge organizacije, koje se protive ovakvim inicijativama, osudile USAID zbog, kako kažu, mešanja u unutrašnje poslove Srbije.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija se suočava s izazovima u vezi sa ljudskim pravima i pravima manjina, a kritičari smatraju da su ovakve donacije i podrške od strane stranih vlada i organizacija ključne za napredak. S druge strane, postoji strah od gubitka nacionalnog identiteta i od strane onih koji se protive stranim uticajima.
Pojedini analitičari smatraju da je situacija složena i da je potrebno pronaći ravnotežu između poštovanja ljudskih prava i očuvanja nacionalnog identiteta. Oni ukazuju na to da je važno postaviti dijalog između različitih strana kako bi se stvorilo razumevanje i pronašla rešenja koja će biti prihvatljiva za sve.
U ovoj raspravi, važno je napomenuti da se Srbija nalazi na putu ka Evropskoj uniji, gde se od nje očekuje usvajanje određenih standarda kada su u pitanju ljudska prava. Ova situacija može dodatno zakomplikovati odnose unutar zemlje, ali i sa međunarodnim partnerima.
Na društvenim mrežama, video i izjava portparola Bele kuće izazvali su brojne komentare i debate. Dok neki smatraju da je USAIDov fokus na DEI pozitivna stvar koja će doprineti razvoju društva, drugi smatraju da je to pokušaj nametanja stranih vrednosti.
U ovom trenutku, Srbija se suočava s pitanjima identiteta, tradicije i savremenih vrednosti. Debata o tome kakva društva želimo da budemo i kako da postignemo ravnotežu između tradicije i savremenih normi, nastaviće se i u narednim mesecima.
U svetlu ovih događaja, važno je da se svi akteri uključeni u ovu raspravu, bilo da su to vlade, nevladine organizacije ili građani, fokusiraju na dijalog i razumevanje kako bi se izbegli sukobi i postigli zajednički ciljevi.
