Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Makarija Egipatskog, sveca iz Misirije poznatog po svojim čudesnim moćima, uključujući i vaskrsenje mrtvih. Makarije je bio jedan od mlađih savremenika Antonija Velikog, a njegov otac je bio sveštenik. Iako se oženio iz poslušnosti prema roditeljima, nakon smrti svoje žene, Makarije se povukao u pustinju gde je proveo više od šezdeset godina u postu, molitvi i unutrašnjoj borbi za carstvo nebesko.
U svojim molitvama i meditacijama, Makarije je postigao izvanredan duhovni nivo, čisteći svoj um od zlih pomisli i srce od zlih želja. Njegov trud i predanost Bogu nisu prošli nezapaženo, te ga je Bog obdario darom čudotvorstva. Legenda kaže da je Makarije imao moć da vaskrsava mrtve, što je izazvalo divljenje među ljudima, ali i strah kod demona.
Jedan od najpoznatijih momenata iz njegovog života jeste razgovor sa demonima, koji su mu priznali da ne mogu prevazići njegovo smirenje. Demon mu je rekao: „Ima samo jedno, u čemu te ja ne mogu nadvladati; to nije post, jer ja ne jedem nikad ništa; to nije ni bdenje, jer ja ne spavam nikad“. Makarije je na to upitao: „Nego šta je to?“ Demon je odgovorio: „Tvoje smirenje“. Ova izjava pokazuje koliko je Makarijevo smirenje bilo snažno i kako je ono postalo ključ njegovog duhovnog uspeha.
Makarije je bio poznat po svojim savetima i učenjima. Često je govorio svom učeniku Pafnutiju: „Ne osuđuj nikoga, i bićeš spasen“. Ove reči su odražavale njegovu duboku duhovnu mudrost i saosećajnost prema drugim ljudima. On je verovao da je oslobađanje od osuda ključno za duhovni napredak.
Makarije je živeo do devetdeset sedme godine, a prema žitijama, pred smrt mu se javio svetac Antonije i sveti Pahomije, najavljujući mu njegov odlazak u večnost. Ove vizije su mu dale utehu i sigurnost da će nakon smrti ući u Carstvo nebesko. Pre smrti mu se javio i heruvim koji mu je otkrio blaženi svet i pohvalio njegov trud i vrlinu.
Sveti Makarije upokojio se 390. godine, ostavivši za sobom bogato nasleđe duhovnosti i čudotvorstva. Njegov život i dela ostavili su dubok trag u pravoslavnoj tradiciji, a njegova učenja i dalje inspirišu vernike da teže k duhovnom usavršavanju i bliskosti sa Bogom.
U ranijim godinama svog monaškog života, Makarije je najpre podvizavao u blizini svog sela, ali kako bi izbegao smetnje i bespokojstva, povukao se u pustinju, na obale Crvenog mora. Tamo je proveo dvadeset godina kao „zatvorenik“ u tišini, posvećen molitvi i razmišljanju. Ovaj period povlačenja i posvećenosti Bogu bio je ključan za njegov duhovni rast i razvoj.
U crkvenom životu, redosled i disciplina nisu samo pitanja forme, već su duboko ukorenjeni u duhovnim načelima i vrednostima koje pravoslavlje nastoji da očuva. Sveti Teofan Zatvornik u svojim spisima poziva vernike da se ne zadovoljavaju samo prihvatanjem Božje milosti, već da aktivno rade na razvijanju vrlina i životu u skladu sa Božjim obličjem, kako bi postali sposobni da uđu u Carstvo nebesko.
Makarijeva priča i njegovo nasleđe podsećaju vernike na važnost unutrašnje borbe, smirenja i ljubavi prema drugima kao ključnih aspekata duhovnog života. Njegov život je inspiracija za sve koji teže duhovnom napretku i bliskosti sa Bogom, pružajući im primer kako kroz trud, post i molitvu mogu dostići visoke duhovne ciljeve.
