Zoran Jakšić, rođen 1960. godine i preminuo 2025. godine, bio je istaknuti naučnik i pisac naučne fantastike, koji je kroz svoj rad koračao kroz brojne paralelne univerzume. Njegova ličnost obuhvatala je duboku posvećenost nauci, ali i maštovitost koja je obeležavala njegov književni rad. Kao naučnik, bio je staložen i usredsređen, dok je kao pisac stvorio svetove koji su spojili istraživački duh sa čarobnim elementima fikcije.
Jakšićeva proza bila je jedinstvena po tome što je spojila preciznost nauke s tananošću bajke. U svom najpoznatijem delu „Kradljivci univerzuma“ iz 1987. godine, proširenom 1997. godine, on je majstorski kombinovao različite stilove i žanrove, pružajući čitaocima neočekivane preokrete i poente. Njegov roman „Severnjak“ iz 1996. godine, takođe proširen 2008. godine, predstavljaju originalno variranje istorije i budućnosti, što ga čini jedinstvenim u srpskoj književnosti.
Jakšićeve zbirke priča, kao što su „Nikadorski hodočasnik“ (1992), „Ministarstvo senki“ (2008) i „Kraljevi“ (2009), predstavljaju literarna čuda, bogate idejama i slojevitim narativima. Ove knjige ne mogu se lako svrstati u klasične žanrove, već preskočavaju granice između naučne, epske i mračne fantastike. Njegove priče istražuju apsurdne svetove i reflektuju ljudsku prirodu kroz prizmu ironije i cinizma, često se suočavajući s postapokaliptičnim situacijama.
U Jakšićevim delima, suštinski zaplet svake priče često se vrti oko sudara čovečnosti sa nepojmljivim opasnostima. Njegovi junaci suočavaju se s teškim odlukama – opstanak ili propast, često se odričući delova svog identiteta kako bi preživeli. Ove dileme su duboko etične i moralne, a autor je vešto apostrofirao unutrašnje sukobe svojih likova, pružajući im složene karaktere i motivacije.
Pored svoje književne karijere, Jakšić je bio i talentovani prevodilac, poznat po prevodu Adamsovog serijala „Autostoperski vodič kroz galaksiju“. Njegova ljubav prema stripovima, koje je pomalo i sam crtao, dodatno je obogatila njegov umetnički izraz. Njegova dela su bila važna u maloj zajednici fantastične književnosti, otvarajući nove horizonte i nudeći drugačije vizije.
Jakšić se svrstava među najistaknutije domaće autore žanrovske fantastike. Pripadao je prvoj generaciji pisaca koji su se pre četrdesetak godina javno predstavili kao žanrovski autori, suočavajući se s preprekama i predrasudama akademske zajednice. Njegov strastveni pristup naučnoj fantastici i predanost pisanju učinili su ga jedinstvenim u srpskoj književnoj sceni.
Na svom umetničkom putu, Zoran Jakšić postao je ozbiljan umetnik, čija dela ostavljaju trajni utisak. Njegovi prijatelji i poznanici pamtiće ga kao dragu i pametnu osobu, dok će njegove knjige nastaviti da žive i inspirišu nove generacije čitalaca. Njegova sposobnost da stvara svetove koji su istovremeno fantastični i duboko ljudski, čini ga nezaboravnim autorom.
Zoran Jakšić ostavlja iza sebe bogato nasleđe, a njegove knjige će nastaviti da se čitaju i analiziraju. Kako je rekao nemački pesnik Šiler, „Samo fantastika ima večnu mladost“. Ova izjava savršeno oslikava Jakšićevu sposobnost da stvara dela koja nikada ne zastare, ostavljajući čitaocima mnogo toga za razmišljanje i istraživanje. Njegov doprinos srpskoj književnosti i naučnoj fantastici biće zauvek upamćen i cenjen.
