Svetske izložbe su oduvek predstavljale spoj tehnologije, umetnosti i kulture, pokazujući najvažnije inovacije i umetnička dela koja su oblikovala svet kakav danas poznajemo. Na tim događajima su predstavljeni pronalasci poput telefona, neonskih lampi i prvog robota. Ajfelov toranj je prvi put zasijao na Svetskoj izložbi 1889. godine, dok je Svetlucava kugla u Montrealu 1967. oduševila svet svojim futurističkim izgledom. Električne sveće Pavla Jabločkova su osvetlile ulice Pariza 1878. godine, predstavljajući prekretnicu u razvoju električnog osvetljenja.
Umetnost je takođe imala važnu ulogu na Svetskim izložbama. Pikasova „Gernika“, koja odražava društveno-političke nemire, stvorena je za EXPO 1937. godine. Klod Moneov „Jezero sa lokvanjima“ prikazano je 1900. u Parizu, ostavljajući neizbrisiv trag u svetu umetnosti.
Svetske izložbe nisu samo mesto inovacija već i zabave i mašte. Na EXPO 1904. u St. Louisu, posetioci su prvi put uživali u modernoj verziji rolerkostera, dok je 1915. u San Francisku publika bila fascinirana vožnjom na mehaničkom slonu nazvanom „Elephantine Colossus“. Čak su poznati brendovi poput Coca-Cole i Heinz kečapa prvi put predstavljeni svetu na EXPO manifestacijama.
Kroz istoriju, više od 100 miliona ljudi je posetilo EXPO događaje, a EXPO 2010 Šangaj postavio je rekord sa preko 73 miliona posetilaca. Popularnost ovih događaja jasno ukazuje na njihov značaj u globalnoj kulturi, inovacijama i razmeni ideja koje oblikuju svet.
Nestrpljivo očekujemo i EXPO 2027. u Beogradu, čija tema će biti „Igraj za čovečanstvo“. Ovaj događaj će ponuditi savremena tehnološka rešenja, umetničke projekte i kulturne događaje iz celog sveta. Biće to jedinstvena prilika da se svet okupi na jednom mestu, slaveći ljudsku kreativnost i inovativnost kroz igru. Svetski događaji poput EXPO manifestacija imaju moć da inspirišu, povežu i oblikuju svet oko nas.
