U toku najvažnijeg hrišćanskog praznika, Srbi u Americi okupljaju se u svojim crkvama, čuvajući običaje prenete iz Srbije i trudeći se da nova pokolenja zavole ono što su njihovi preci negovali vekovima. Bez obzira na udaljenost od domovine, Srbi u Americi ostaju verni svojim običajima i duhovnim vrednostima. Vaskrs, kao praznik nade i vere, budi najdublje emocije, okuplja porodice i čuva identitet.
U zajednicama širom Amerike, tradicija se ne gubi, već se neguje s posebnom pažnjom. Srpske crkve postaju centri okupljanja i oslonac za generacije koje dolaze. O tome kako izgleda proslava Vaskrsa među Srbima u Americi, razgovarali smo sa sveštenikom Đokanom Majstorovićem iz Patersona, Tamarom Vesnom iz Čikaga, supružnicima Verom i Manojlom Bjeličić iz Klivlenda i Majom Topalović iz San Dijega. Njihove priče svedoče o poštovanju svojih korena i tradicije.
Sveštenik Đokan Majstorović, koji već skoro tri decenije živi u Americi, naglašava da je Vaskrs poseban trenutak za zajednicu. „Srbi u Americi najčešće praznuju Vaskrs dolaskom na Svetu Liturgiju, što je i u skladu sa praznikom. Nakon službe, u crkvenim salama organizuje se svečani ručak, a deca izvode program – pesme i igre, nakon čega sledi narodno veselje,“ objašnjava on.
Vera i Manojle Bjeličić dodaju: „Nakon liturgije ostajemo u sali i slavimo zajedno. Vaskrs je dan kada svi pomažemo, veselimo se i delimo radost s drugima.“ Maja Topalović ističe da se u njenoj zajednici liturgije održavaju tokom cele nedelje, a vrhunac je svečani ručak na sam Vaskrs. Tamara Vesna dodaje: „U Čikagu se okupljamo na vaskršnjoj liturgiji i banketima koji se organizuju nakon liturgije. To je prilika za okupljanje prijatelja i porodice uz ručak, kucanje jajima i muziku.“
Kada se uporede običaji u Americi i Srbiji, sagovornici se slažu da su srpski običaji u Americi dobro očuvani. „Farbanje jaja se praktikuje i u domovima i u crkvi. Deca sa veroučiteljima farbaju jaja na Veliku subotu, a ta jaja se dele posle službe,“ objašnjava sveštenik Đokan. Vera i Manojlo Bjeličić naglašavaju da se trude da prenesu tradiciju na naredne generacije, dok Maja Topalović dodaje da se Vaskrs često proslavlja sa prijateljima u zajednici, dok bi u Srbiji praznik provodili kod kuće.
Život u zajednici je veoma važan. „Imamo redovna okupljanja i obeležavamo sve praznike zajedno. Zajednica funkcioniše kao velika porodica,“ objašnjava sveštenik Đokan. Vera Bjeličić dodaje da crkva predstavlja stub zajednice, a svi se trude da budu prisutni i da pomognu tokom praznika.
Što se tiče dece rođene u Americi, ona ne odbacuju tradiciju, već je rado prihvataju. „U Čikagu su dostupne mnoge opcije za očuvanje identiteta i tradicije, uključujući srpske škole i folklorne grupe,“ kaže Tamara Vesna. „Naša deca učestvuju u svim verskim aktivnostima i tako se očuvanje tradicije garantuje za buduća pokolenja,“ dodaje sveštenik Đokan.
Na kraju, sagovornici poručuju svima koji dočekuju Vaskrs daleko od doma da ne zaborave svoje korene i da neguju ono što jesu. „Ljubav i zajednica uvek treba da budu ispred svega,“ poručuju Vera i Manojle Bjeličić, dok Maja Topalović dodaje: „Volite, verujte i praštajte više!“ Tamara Vesna ističe da ljudima u otadžbini želi mir i zdravlje tokom praznika, naglašavajući važnost zajedništva.
Priče ovih Srba u Americi potvrđuju da, bez obzira na udaljenost, ljubav prema veri i običajima ostaje snažna, a tradicija se uspešno prenosi na mlađe generacije. Deca rođena u dijaspori sa ponosom učestvuju u svim verskim aktivnostima, što garantuje očuvanje tradicije za buduća pokolenja.
