Isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju beleže rast od pet procenata godišnje od početka 2025. godine, dostigavši skoro četiri milijarde kubnih metara, prema podacima evropskog analitičkog centra „Bruegel“. Ovaj trend rasta dolazi u vreme kada se EU suočava sa izazovima u snabdevanju energijom, posebno u svetlu promena na globalnom energetskom tržištu i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva.
Prema izveštaju, Evropska unija je u januaru i februaru 2025. godine uvezla 3,92 milijarde kubnih metara ruskog LNG-a, u poređenju sa 3,74 milijarde kubnih metara u istom periodu prethodne godine. Ovaj porast od 4,8% ukazuje na to da je ruski LNG i dalje važan izvor energije za mnoge zemlje članice EU, uprkos političkim tenzijama i ambicijama EU da smanji zavisnost od ruskih energenata.
U februaru su isporuke ruskog LNG-a iznosile 1,86 milijardi kubnih metara, što predstavlja povećanje u odnosu na 1,68 milijardi kubnih metara isporučenih u februaru prethodne godine. Ove brojke ukazuju na stabilnost i kontinuitet u snabdevanju prirodnim gasom, što je ključno za energetsku stabilnost u regionu.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na rast isporuka ruskog LNG-a u Evropu jeste porast potražnje za energijom, posebno u svetlu prelaska na čiste izvore energije i smanjenja korišćenja uglja. Mnoge evropske zemlje su se okrenule LNG-u kao prelaznom rešenju dok ne razviju održivije i obnovljive izvore energije. Ova situacija može stvoriti prilike za ruski izvoz LNG-a, koji se smatra manje kontaminantnim u poređenju sa drugim fosilnim gorivima.
Osim toga, ruski LNG je često konkurentan u ceni u odnosu na druge izvore gasa, što ga čini privlačnim izborom za evropske kupce. U poslednjim godinama, ruska vlada je investirala u razvoj infrastrukture za proizvodnju i transport LNG-a, što je dodatno poboljšalo mogućnosti isporuke i smanjilo troškove.
Međutim, ovaj rast isporuka dolazi u vreme kada se EU suočava s ozbiljnim izazovima u pogledu energetske politike. Mnoge zemlje članice se zalažu za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, što je postalo posebno važno nakon sukoba u Ukrajini i sankcija koje su usledile. Ove sankcije su dovele do smanjenja isporuka ruskog gasa putem tradicionalnih plinovoda, što je dodatno povećalo potražnju za LNG-om.
Pored toga, EU je postavila ambiciozne ciljeve kada je reč o smanjenju emisije ugljen-dioksida i prelasku na obnovljive izvore energije. Ovi ciljevi predstavljaju izazov za tradicionalne izvore energije, uključujući i LNG, ali se trenutno smatraju važnim prelaznim rešenjem. Mnoge zemlje članice EU, kao što su Nemačka i Francuska, nastoje da razviju sopstvene kapacitete za LNG, ali to zahteva vreme i značajne investicije.
Izvori iz sektora energije ukazuju na to da bi se ruski LNG mogao suočiti s izazovima u budućnosti, posebno ako EU nastavi da jača svoju energetsku nezavisnost i diversifikaciju snabdevanja. Takođe, rastuća konkurencija iz drugih zemalja proizvođača LNG-a, kao što su Sjedinjene Američke Države, Katar i Australija, može dodatno otežati poziciju Rusije na evropskom tržištu.
U zaključku, isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa u Evropsku uniju beleže rast, ali se suočavaju sa izazovima koji dolaze iz političkih, ekonomskih i ekoloških faktora. Dok se EU trudi da smanji zavisnost od ruskih energenata, ruski LNG i dalje ostaje značajan izvor energije, barem u kratkoročnom periodu. Kako se globalna energetska scena menja, budućnost ruskog LNG-a u Evropi će zavisiti od mnogih faktora, uključujući političke odluke i razvoj tržišta obnovljivih izvora energije.
