Goran Filić, srčani bolesnik iz Smedereva, doživeo je pravi čudo kada je dobio transplantaciju srca. Dugo godina je čekao na ovu operaciju, a situacija je postala još neizvesnija kada je sa 54. mesta na listi čekanja iznenada dospeo na prvo. Ova promjena je bila rezultat njegove retke krvne grupe AB pozitivne, što mu je omogućilo da se brzo nađe na vrhu liste. Goran je istakao da je predao sudbinu u Božje ruke, verujući da će se sve odvijati prema njegovoj volji.
„Rekli su mi da idem kući i da čekam poziv, koji može doći sutra, a možda i nikada. Kada sam saznao da sam na 54. mestu, bio sam skeptičan, ali čudo se desilo“, prisetio se Goran u razgovoru za RINU. Njegova hrabrost i verovanje doveli su do toga da su lekari u Kliničkom centru uspeli da mu transplantiraju srce 32-godišnjeg mladića.
„Video sam poslednja dva otkucaja svog srca“
Goran je izrazio veliku zahvalnost lekarima koji su ga operisali. Operacija je trajala više od četiri sata, a Goran je imao jedinstvenu priliku da uz pomoć kamere u dokumentarnom filmu vidi svoje srce u tegli.
„Video sam poslednja dva otkucaja svog bivšeg srca. Otkucalo je jednom, drugi put je stalo. Kao muzičar, odmah sam zatražio olovku i papir kako bih zapisao inspiraciju koja me je obuzela. Na kolenima sam napisao pesmu ‘Anđeo na zemlji’, posvećenu preminulom mladiću čije srce sam dobio“, ispričao je Goran. Ova pesma ima i posebnu misiju – da promoviše važnost doniranja organa u Srbiji.
Pored stručnjaka koji su mu spasili život, Goran je zauvek zahvalan porodici mladića čije srce nosi u sebi. Ona je donirala organe, čime je spasila nekoliko života, uključujući i Goranov.
Život nakon transplantacije
Goran je podelio kako se oseća nakon transplantacije. „Ne mogu da vam opišem kako živim sada. Ponosan sam što nosim srce tog mladića. Nakon što sam ispričao svoju priču u muzičkoj emisiji ‘Nikad nije kasno’, javila mi se porodica dečka čije srce sam dobio. Dogovorili smo se da ih posetimo jednog dana“, rekao je Goran, opisujući kako je doživljaj susreta bio emotivan. Njegova supruga i on su stigli do porodice, a sestra preminulog mladića ga je dočekala s velikim zagrljajem, tražeći da dotakne njegovo srce kako bi pozdravila svog brata.
„Tu emociju ne mogu da opišem rečima. Rekla je samo – ‘mogu li da stavim ruku na srce, da pozdravim brata’“, dodao je Goran, ističući koliko je taj trenutak bio emotivan za njega.
Na kraju, Goran je izrazio divljenje prema porodici mladića čije srce nosi. „Ljudi poput njih su prave ljudske gromade. Žao mi je što žele ostati anonimni, ali zaslužuju da čitav svet čuje koliko su dobri“, rekao je. Goran je naglasio da su sada kao jedna porodica i da se redovno viđaju, što im dodatno pomaže da prebrode gubitak koji su doživeli.
„Osim srca, dali su sve organe svog deteta. Spasili su nekoliko života“, zaključio je Goran, govoreći o snazi i hrabrosti porodice mladića koji mu je darovao novi život.
