Istraživanje Ipsos stratedžik marketinga za decembar 2024. godine pokazalo je da su protesti koji su obeležili godinu u Srbiji imali malo ili nikakav uticaj na rejting političkih stranaka. Opozicija nije profitirala, dok vlast nije izgubila na popularnosti. Ovo je rezultat nedavno objavljenih istraživanja javnog mnjenja o podršci političkim strankama.
Protesti su bili prisutni tokom cele godine, počevši od zahteva za poništavanje rezultata izbora, preko protivljenja rudarenju litijuma, do traženja odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu. Međutim, ni jedan od ovih skupova nije doprineo poboljšanju rejtinga opozicionih stranaka ili smanjenju podrške vladajućim strankama. Razlog za ovo leži u nepoverenju građana u političke stranke.
Mihajlo Olujić iz Centra za društvenu stabilnost ističe da je pitanje poverenja ključno, jer jedna trećina građana u potpunosti ne veruje nikome. Vlast i opozicija se obraćaju istim grupama birača u svakom izbornom ciklusu, ali vlast ima bolje istraživanje i strategiju komunikacije sa biračima. Politikolog Nikola Parun primećuje promenu dinamike, jer iako opozicija ima oko 35% podrške, to je manje u odnosu na vladajuće stranke.
Istraživanja pokazuju da bi 75% građana znalo za koga bi glasalo na izborima, te da 46% misli da zemlja ide u dobrom pravcu. Aleksandar Vučić i dalje ima više pozitivnih nego negativnih ocena, što doprinosi popularnosti stranaka na vlasti. Olujić ističe da lideri stranaka imaju veliki uticaj na glasače, bez obzira na njihovo iskustvo sa lokalnom vlašću.
Postizborni protesti su bili osuđeni na neuspeh, ali protesti studenata koji su obeležili kraj godine mogli bi imati veći uticaj na politička dešavanja u 2025. Olujić smatra da su opozicione stranke napokon ušle u akciju nakon pada nadstrešnice, ali da je njihovo telo birača heterogeno i manje homogeno od vladajuće koalicije, što otežava promenu političkih preferencija.
Ukupno gledano, iako su protesti bili prisutni tokom cele godine, nisu imali značajan uticaj na rejting političkih stranaka u Srbiji. Opozicija nije uspela da profitira, dok je vlast zadržala svoju popularnost. Nepoverenje u političke stranke, homogenost biračkog tela vladajuće koalicije i popularnost lidera stranaka ključni su faktori koji su doprineli ovakvim rezultatima istraživanja javnog mnjenja.
