Ivana Joksić iz Obrenovca, koja je 2018. godine saznala da boluje od ciroze jetre, doživela je trenutak koji joj je promenio život. U novembru te godine, dok je čekala da reši papirologiju vezanu za gubitak zdravstvenog osiguranja, zazvonio je njen telefon. Bila je to vest koja joj je donela nadu – postojala je mogućnost transplantacije jetre.
U tom teškom trenutku, Ivana nije gubila optimizam. Srećom, njena doktorka, Rada Ješić, verovala je da može da čeka na transplantaciju u Srbiji, uveravajući je da su sve transplantacije u zemlji veoma uspešne. Ivana je podelila svoje misli o transplantacijama, rekavši da ne želi da ide u inostranstvo jer je verovala u kvalitet zdravstvene zaštite u Srbiji.
Dan kada je saznala da postoji potencijalni donor bio je dramatičan. Iako je bila bez zdravstvenog osiguranja, poziv iz Urgentnog centra promenio je njen život. Tog 6. novembra 2018. godine, mlada devojka od 15 godina, po imenu Sofija, je izgubila život, ali njena porodica je donirala njene organe, omogućivši Ivani i još nekoliko ljudi šansu za novi život.
Ivana se seća trenutka kada je primila vest o transplantaciji: „Odlazim u Urgentni centar, tu nas troje sedi u jednoj sobi i čeka da nam se saopšti ko je od nas najkompatibilniji za taj organ.“ Nakon uspešne operacije, odmah po buđenju iz anestezije, saznala je ko je njen donor. Ivana je dobila članak iz novina koji je govorio o Sofiji i njenim herojskim roditeljima koji su donirali njene organe.
Iako je taj dan postao njen drugi rođendan, Ivana ga ne slavi. Umesto toga, poštuje bol porodice preminule devojčice. „Ne mogu da zamislim koliko im je teško. Moja ćerka Sofija i ja, naša Sofija, ispunjavamo ih na neki način,“ rekla je Ivana, dodajući da su ostali u kontaktu sa Sofijinim roditeljima, koji su donirali sve njene organe i spasili šest života.
Šest godina nakon transplantacije, Ivana vodi normalan život. „Pijem lekove svako jutro do kraja života, ali sve drugo je potpuno normalno. Nemam nikakva ograničenja,“ izjavila je. Ova mlada žena je postala majka nakon transplantacije, što smatra velikim dokazom da ograničenja ne postoje.
S obzirom na sve što je prošla, Ivana je zahvalna na novom životu i svim ljudima koji su joj pomogli. „Sofija jeste nastradala, ali je spaseno nekoliko života. Njeni roditelji su veoma svesni situacije i nisu dozvolili da Sofija bude upamćena po nesreći, nego po tome što je uspela da spase toliko života,“ naglasila je Ivana.
Ivana Joksić je inspirativna priča o hrabrosti, nadi i ljudskoj solidarnosti. Njena iskustva pokazuju koliko je važno ceniti život i kako jedan trenutak može promeniti sudbinu mnogih. Njena priča takođe podseća na značaj doniranja organa i humanosti, koja može spasiti živote i doneti novu nadu onima koji se bore sa teškim bolestima.
Sa osmehom na licu, Ivana nastavlja da živi punim plućima, zahvalna na svakom danu koji provodi sa svojom ćerkom, simbolom novog početka.