Sedam godina bez titule, znaci da treba promeniti i plocice u WC-u, a kamoli ljude, porucuje legendarni fudbaler crno-belih.

Danasnjim utakmicama sedmog kola plej-ofa Superlige Srbije spusta se zavesa na jos jednu izuzetno zanimljivu fudbalsku sezonu, a postu Partizana ne nazire se kraj… Crno-beli velikan iz Humske tokom večeg dela sampionata bio je prvi na tabeli, ali je losa forma na startu 2024. godine omogucila Crvenoj zvezdi da se domogne liderskog mesta. Rezultat – za večeras je zakazana proslava 35. titule na „Marakani“.

Partizan se muci, deluje da mukama nema kraja. Crno-beli su i ove sezone smenili trenera posto je pre mesec dana otkaz u Humskoj dobio Igor Duljaj. Nekoliko dana trajale su licitacije ko bi mogao da ga nasledi na klupi beogradskog velikana, a onda je objavljeno da ce do kraja sezone Partizan predvoditi Albert Naď.

Nekoliko imena dovodeno je u vezu sa Partizanom, a kako je „Informer“ preneo jedan od favorita uprave bio je i Vladimir Ivic. Legendarni fudbaler crno-belih dobio je poziv iz Humske, ali ga je odbio buduci da nije zadovoljan poslom koji odraduju celniči beogradskog velikana.

Nije do trenera, niti igraca. Znamo svi da je krajnje vreme da se Partizan probudi. Potrebna je nova energija, ljudi od ideja, znanja, sposobnosti, kontakata… I koji su – nezavisni. Da im se omoguci nesmetan rad, pa ako za, recimo, tri godine ne budu valjali, da dodu sledeci. Ako niste u situaciji da u drzavi gde postoje samo dva velika kluba osvojite makar jedan pehar za pet godina, sta dalje da pricamo. Dovidenja, prijatno! Mozda sadasnja garnitura ne sme to da uradi, mozda je neko drzi na funkcijama, jer mu tako odgovara. Ne vidim drugi nacin da toliko ostaju na pozicijama. Niko nije zadovoljan njima, stičem utisak da ni sami nisu zadovoljni sobom i zato smatram da mozda postoji neko iznad njih koji im ne dozvoljava da se sklone. Krajnje je vreme, za dobrobit srpskog fudbala i Partizana, da se stvari promene – rekao je Vladimir Ivic za „Mozzart sport“.

Priznaje iskusni stručnjak da mu je teško zbog svega sto se dešava u Humskoj tokom poslednjih nekoliko sezona kao i da je vreme za promene u Partizanu.

Teško mi je da sve ovo posmatram, jer je Partizan jedini klub za koji navijam. Milioni navijaca stoji iza njega i niko od nas ne može da bude zadovoljan situacijom u poslednjih deset godina. Znam da je sušnih godina bilo ranije, ali to je bila velika zemlja, svaka republika davala po tri, četiri snažna kluba, dok sad u ligi imaš objektivno samo dva tima, sedam godina nisi šampion, a pet nemaš ni trofej kupa… Previse je! Ko bi za to mogao da bude odgovoran nego ljudi koji vode Partizan i oni koji ih drže na funkcijama i kriju se iza njih. Samo menjaju trenere, sportske direktore i ponekog skauta, a oni ostaju i ne mogu da uzmu nijedan pehar – jasan je legendarni fudbaler Partizana.

Nije želeo da upire prstom Vladimir Ivic, ali je istakao kako je svima jasno da su neophodne promene u Partizanu.

Svima je jasno šta se dešava. Mozda neko to ne želi da kaze iz straha. Verovatno ima ljudi koji osećaju potrebu da budu u upravi, ne ulazim u to šta rade i zbog čega su izabrali takav put, jer svako gradi sopstveni kurs i odgovara za postupke. Neću da pominjem imena, da li su to Vučelić, Vazura, Kralj ili Iliev. Cekajte, sedam godina smo bez titule. To znaci da bi na stadionu trebalo da se promeni sve, uključujući i plocice u WC-u, a kamoli ljudi – objašnjava Ivic, a potom dodaje.

Kome odgovara da ovi ljudi i dalje budu tu? Verovatno neko stoji iza njih. Narod vidi da nešto mora da se menja. Zna se kakav je put, da se formira Skupstina u kojoj će da se nadi ljudi spremni da dižu ruku za ideju, a ne zato zbog čega im je neko rekao ili zato sto mora. Koliko znam, to je normalno. Ovako, verovatno su pojedinci korumpirani, moraju da glasaju kad i kako im se kaže, radi drugih interesa. Evo, pitam, kome je u interesu da Partizan bude u ovakvom stanju? Oni su ga dovde doveli, a i dalje su tu. Nema logike. Ne govorim zato što hoću funkciju, ali kao navijač ne želim da gledam ovo više.

Objašnjava dojučerašnji trener Krasnodara da ga situacija u Partizanu muči te da je dodatno emotivan jer ne vidi svetlo na kraju tunela.

Ako mene, koji sam u inostranstvu, boli to stanje, mogu misliti kako je navijacima. Budite sigurni da sam jedan od njih i da delim njihovo mišljenje. Boli ih sve ovo i imam utisak da je nekome drago zbog toga, pokušava da tugu partizanovaca dovede do maksimuma. To sigurno nisu sportisti. Uvek sam tu za dobro Partizana, samo sto je potrebno da dodu novi ljudi, donesu pozitivnu energiju, promene ambijent i unaprede klub. Takvih ima, jos kad bi im se dala šansa. Naravno da sam emotivan! Volim Partizan, jer mi je za šest godina provedenih u prvom timu dao nešto što nikad ne mogu da zaboravim. Pričam iz srca. Ne što mi je neko rekao ili naredio, nego zato sto osećam potrebu. Nemam interes da budem bilo šta u klubu, osim da kao navijac, sednem i ja na tribinu, sa ljudima koji žele dobro crno-belima. A trenutno me ne vuče da gledam utakmice, verujte mi.